Od velikih trgovinskih lanaca očekuje se da budu dobri korporativni građani

Beograd, 28. februar 2019. – Za društveno odgovorno poslovanje (CSR) ne može se reći da je nov koncept, ali nas kompleksni izazovi sa kojima se kompanije suočavaju, uverava da ovaj koncept živi i evoluira. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju društveno odgovornog poslovanja dala je 2011. godine Evropska komisija koja je ovaj koncept objasnila kao ,,odgovornost kompanija za njihov uticaj na društvo” želeći da na taj način istakne da to nije dodatni element poslovnih aktivnosti, već njihova suštinska komponenta.

Kada je sektor maloprodaje u pitanju, ti uticaji se ostvaruju kroz niz procesa vezanih pre svega, za osnovni biznis. Od velikih trgovinskih lanaca danas se očekuje da budu dobri korporativni građani – kao deo svakodnevice velikog broja građana koje pored standardih elemenata marketing miksa, najviše brine bezbednost proizvoda. Kao poslodavac sa velikim brojem zaposlenih u sektoru u kome su zarade na niskom nivou, uslovi rada postaju ključni, dok veliki broj partnera u lancu dobavljača očekuje fer uslove poslovanja. Aspekti koji se tiču potrošnje energije, transporta i generisanja otpada imaju nezanemarljive uticaje na životnu sredinu, a opšte je prihvaćeno da dinamika trgovinskih tokova uslovljava rast i razvoj privrede u celini, pa je društvena odgovornost i više nego očigledna.

Prema nalazima istraživanja iz 2013. godine, koje su sproveli Smart kolektiv i Ipsos Strategic marketing, građani su i kao potrošači i kao zaposleni spremni na akciju – da bojkotuju neodgovorne kompanije, da idu u udaljeniju prodavnicu ukoliko je smatraju odgovornijom, ili da rade za manju platu u kompaniji sa kojom dele iste vrednosti.

Prema nalazima ovog istraživanja, 73% građana bi pre kupovalo u prodavnici društveno odgovorne kompanije čak i ukoliko su joj cene nešto više, a 68% građana bi pre koristilo usluge društveno odgovorne kompanije čak i ukoliko bi ona bila prostorno udaljenija.

Iako se visoki procenti mogu objasniti time što ove tvrdnje predstavljaju društveno poželjan odgovor, i nekoliko istraživanja na globalnom nivou pokazalo je da potrošači uzimaju u obzir društveno odgovornu komponetnu prilikom donošenja odluke o kupovini.

Veoma često pitanje je da li je CSR čist trošak ili investicija? Metodologije kojima se meri povrat investicija u CSR nisu još uvek široko rasprostanjene ali je moguće pratiti efekte i monetizovati povrat takvih investicija. Iako nije direktno vezan za sektor trgovine, interesatan je primer američkog IBM-a koji je objavio da povrat investicije od 200 miliona u globalni program korporativnog volontiranja iznosi 300%, odnosno 600 miliona dolara od 2008. Najveću korist kompanija je ostvarila smanjenjem stope fluktuacije zaposlenih, gde je ona svedena na svega 1% kod zaposlenih koji su učestvovali u programu, u odnosu na 12% što je prosek za kompaniju, a to je za jednu visoku tehnološku kompaniju veoma važan rezultat.

Gde možemo da saznamo šta na polju odgovornog poslovanja rade trgovinski lanci? Nefinansijski izveštaji su lična karta odgovornih kompanija. U kontekstu sve većih zahteva za transparentnošću, izveštavanje o održivosti i CSR-u postalo je nezaobilazna praksa i jedan od najefikasnijih načina da se odgovori na očekivanja zainteresovanih strana. Na evropskom nivou, direktiva o nefinansijskom izveštavanju učinila je obaveznim izveštavanje o ekologiji, društvenim i radnim aspektima, poštovanju ljudskih prava i antikorupciji, za sva velika preduzeća koja zapošljavaju više od 500 radnika. Iako direktiva nije primenljiva na kompanije u Srbiji, desetak kompanija u Srbiji izdaje godišnji izveštaj o održivosti i to u skladu sa jednom od široko rasprostranjenih svetskih metodologija, GRI standardima. Među njima je i jedan trgovinski lanac. 

Neki od ključnih aspekata za poslovanje trgovinskih lanaca na koje se očekuje odgovor putem putem ovakvih izveštaja odnose se na: odgovorno oglašavanje, označavanje i bezbednost proizvoda, potrošnju energije, upravljanje otpadom, upravljanje viškovima hrane, upotrebu plastike, uslove rada, pristupačnost osobama sa invaliditetom, prakse u lancu dobavljača, transport i angažovanje u zajednici.  

Upravljanje plastikom na primer, došlo je u fokus javnosti u Srbiji sa početkom naplate plastičnih kesa u velikim trgovinama. Prema dostupnim podacima, usled ove mere, potrošnja plastičnih kesa smanjena je za 70%, što je korak bliže ka njihovom potpunom ukidanju kao što je to učinjeno na nivou EU. Zabrinut štetnošću upotrebe jednokratne plastike po zdravlje Evropljana i životnu sredinu, Evropski parlament izglasao je krajem prošle godine zakonski predlog zabrane jednokratnih plastičkih proizvoda koji će u zemljama članicama početi da se primenjuje u roku od dve godine.  Upravljanje viškovima hrane takođe je važna i aktuelna tema. Iako u Srbiji, zakonska regulativa ne obezbeđuje okruženje koje bi bilo podsticajno za donacije viškova hrane,  ohrabrujuće je da u  Srbiji  postoji  praksa  donacija  hrane  iz trgovina.

Godinama je razvoj zajednica bio predmet filantropskih aktivnosti za koje se smatralo da imaju ciljeve odvojene od biznisa i ne tako važne za njega. Nova paradigma odgovornog poslovnog ponašanja ogleda se u poimanju potreba društvene zajednice kao novih i izuzetnih prilika da se razviju inovativne ideje, demonstriraju nove tehnologije i novi načini za zadovoljenje potreba, što donosi dvostruku korist, kako samim preduzećima, tako i društvu u celini.

Forum za odgovorno poslovanje je jedina biznis mreža u Srbiji posvećena isključivo društveno odgovornom poslovanju. Forum je posvećen razvoju inovativne korporativne filantropije, verujući da biznis sektor može na različite načine doprineti razvoju društva stavljajući na raspolaganje svoje raznovrsne resurse i znanja. Forum osnažuje kompanije da posluju u skladu sa principima održivosti razvijajući zajedno sa svojim članicama alate za upravljanje društveno odgovornim aktivnostima, izveštavanje i merenje doprinosa društvu. Na kraju, Forum pruža podršku društvu kroz osnaživanje mladih, socijalnih i malih i srednjih preduzeća, kao i organizacija civilnog društva.

Članice Foruma lideri su u primeni principa društvene odgovornosti:   Atlantic grupa, Bambi, Banca Intesa, B92, Coca-Cola HBC Srbija, CRH, Delhaize Srbija, Deloitte, Delta Holding, Direct Media, Erste Bank, Eurobank, GlaxoSmithKline, IKEA Srbija, Lidl Srbija, Manpower, Mercator-S, NIN, Nordeus, Rakita Exploration, Represent Communication, SAGA, Telekom Srbija, Telenor, Titan Cementara Kosjerić, UniCredit Bank Srbija, Victoria Group, Vip mobile, Vojvođanska banka.

Autor: Neven Marinović, Izvršni direktor, Forum za odgovorno poslovanje