Kompanije treba da nastave sa ovom praksom kako bi što više podizale svest o potrebama zajednice u kojoj poslujemo

Beograd, 29. jun 2017. – INTERVJU sa Željkom Ćirić Jakovljević , direktorkom Sektora marketinga i korporativnih komunikacija Eurobanke na temu korporativnog volontiranja.

Krajem 2015. godine Eurobanka inicirala je projekat „Godina dobrih dela“, koji je osmišljen sa ciljem da aktivno uključi zaposlene koji će tokom cele godine serijom društveno odgovornih aktivnosti pomagati marginalizovanim grupama.  Koji su bili vaši glavni ciljevi pri pokretanju ovog programa i koliko ste zadovoljni postignuti rezultatima?

Eurobank je krajem 2015. godine inicirala projekat „Godina dobrih dela“, koji je osmišljen sa ciljem da aktivno uključi zaposlene koji će tokom cele godine serijom društveno odgovornih aktivnosti pomagati marginalizovanim grupama i promovisati humanost i dobročinstvo. Na ovaj način Eurobank šalje poruku društvenoj zajednici da za dobra dela nije neophodna velika materijalna investicija, već da svaki pojedinac deo svog vremena i minimalnih sredstava može da nameni onima kojima je to najpotrebnije i zbog čega će se neprivilegovani osetiti ravnopravnim članovima društva. Cilj projekta „Godina dobrih dela“ jeste da kroz udruživanje u društveno korisnim inicijativama zaposleni banke čine svet boljim, jačaju duh zajedništva i empatije.

Aktivnosti u okviru projekta Godina dobrih dela bile su usmerene na više od 30 institucija obrazovanja, socijalne i dečje zaštite, zdravstvenog sistema, zatim humanitarno-ekološke i sportske akcije koje su realizovane tokom 2016. godine. U okviru projekta, zaposleni su donirali svoje vreme i know-how držeći predavanja, radeći volonterski ili učešćem u raznim humanitarnim akcijama. Ukupna vrednost projekta je više od preko 90.000 eur, a od toga 30.000 u materijalnim sredstvima i preko 5.000 sati u vremenu zaposlenih.

Ovaj projekat nagrađen je i Nagradom za korporativno volontiranje u kategoriji najbolji volonterski program. Šta za vas i vaše kolege znači pojam korporativnog volontiranja?

Kruna ovog velikog projekta je nagrada za korporativno volontiranje. Ovo priznanje dodeljuju Forum za odgovorno poslovanje i Smart kolektiv sa ciljem da se prepoznaju i promovišu kompanije koje, osim novčanih sredstava, ulažu vreme i veštine svojih zaposlenih u razvoj lokalne zajednice. Nama i našim kolegama ova nagrada daje „vetar u leđa“ da nastavimo sa volontiranjem, i da to postane deo strateškog opredeljenja društveno odgovornog poslovanja Eurobanke.

Volontiranje zaposlenih ima za cilj pozitivan uticaj na društvo, kako ono utiče na same zaposlene?

Volontiranje definitivno promoviše i podstiče timski duh, pruža mogućnost zaposlenima da periodično provedu slobodno vreme sa svojim kolegama, a u isto vreme učestvuju u različitim humanitarnim akcijama. U Eurobanci možemo sa ponosom da kažemo da za svaku volontersku akciju imamo redovan odziv kolega, i da je ovo sada deo jedne korporativne kulture našeg poslovanja.

Zaposleni u Eurobanci se redovno priključuju i volonterskoj akciji Naš Beograd. U čemu vidite značaj ove akcije?

„Naš Beograd“ je jedna od najznačajnijih volonterskih akcija kojoj se priključuje Eurobank svake godine. Jako je važno istaći da je ovo jedna od najbolje organizovanih masovnih volonterskih akcija, koja na nekoliko lokacija okuplja više stotina volontera iz mnogobrojnih kompanija. Značaj ove akcije se posebno ogleda u brzo vidljivom efektu i rezulatatu rada svih volontera. Posebno je lepo kada na kraju dana možete videti nasmejana lica dece ili starijih sugrađana u ulepšanom i sređenom prostoru. Takođe, to je i odlična prilika za druženje sa korisnicima socijalnih ustanova koje se uređuju.

Kako vidite dalji razvoj korporativnog volontiranja u Srbiji, i šta je to što njegov razvoj možda trenutno usporava?

Tokom poslednje decenije, korporativno volontiranje postepeno je postalo deo poslovne kulture u našoj zemlji. Smatramo da su postavljeni dobri temelji i da postojeće nevladine i vladinhe organizacije pružaju snažnu podršku kompanijama koje su zainteresovane za razvoj i učešće u volonterskim akcijama. Kompanije treba da nastave sa ovom praksom kako bi što više podizale svest o potrebama zajednice u kojoj poslujemo.

Koji savet ili preporuku biste uputili drugim firmama kako bi uključile svoje zaposlene u volonterske akcije, naročito ukoliko su već preopterećeni  poslom?

Podrška društvu nije potpuna ukoliko nije implementirana iznutra kroz zajednički rad i ideje svih zaposlenih. Zbog toga je Eurobank krajem i inicirala projekat Godina dobrih dela, koji je osmišljen sa ciljem da aktivno uključi zaposlene koji će cele godine serijom društveno odgovornih aktivnosti pomagati marginalizovanim grupama i promovisati humanost i dobročinstvo. Na ovaj način Eurobank šalje poruku društvenoj zajednici da za dobra dela nije neophodna velika materijalna investicija, već da svaki pojedinac deo svog vremena i minimalnih sredstava može da nameni onima kojima je to najpotrebnije i zbog čega će se neprivilegovani osetiti ravnopravnim članovima društva. U okviru projekta zaposleni su donirali svoje vreme i know-how držeći predavanja, radeći volonterski ili učešćem u raznim humanitarnim akcijama.

Ovom prilikom bih pozvala sve kompanije da uključe svoje zaposlene u društveno odgovorne projekte i projekte volontiranja, jer se svaki, čak i pojedinačni doprinos unapređuje zajednicu u kojoj poslujemo.