NevenMarinovic1

Država i društvena odgovornost kompanija?

Iako neophodno, nije dovoljno samo angažovanje biznisa

Autorski tekst: Neven Marinović, Izvršni direktor, Forum za odgovorno poslovanje

Društveno odgovorno poslovanje (CSR – corporate social responsibility) je koncept koji je poslednjih godina prepoznat kao sastavni deo novog, održivog ekonomskog modela koji podrazumeva svest o novom položaju i značaju poslovnog sektora u savremenom, globalnom društvu, i o odgovornosti koja iz njih proizilazi.

U svetu je prihvaćeno da je društvena odgovornost kompatibilna sa konkurentnošću kompanije. Istraživanje realizovano u Francuskoj pokazalo je da, što je veće preduzeće, veća je i prisutnost CSR praksi, te da su zastupljenije u pojedinim sektorima poput agrara i prehrambene industrije, energetskom sektoru i proizvodnji sirovina, firmama koje su deo veće grupe, bilo domaće ili međunarodne, i da takve kompanije ostvaruju veće učinke, u proseku za 13%. To ne znači da odgovorne prakse ne postoje u malim i srednjim preduzećima već da još uvek nisu jednako zastupljene i često nisu prepoznate kao CSR prakse iako neke od njih to zaista i jesu.

Većina skorašnjeg angažovanja kompanija u domenu CSR-a bila je na dobrovoljnoj bazi, dok su države širom sveta firmama ostavljale slobodu izbora o načinu i intenzitetu angažovanja i posvećenosti na ovom polju. Ipak, trendovi pokazuju da i najmanji vidovi regulacije pospešuju šanse da se principi društveno odgovornog poslovanja primenjuju. Svakako, to ne znači nužno da treba da postoje čvrsti regulatorni okviri, ali da uloga države u pospešivanju CSR praksi i sveopšteg stanja ekonomije postoji, i ona treba da bude prepoznata.

Srbija nastoji da se integriše u Evropsku uniju koja je prepoznala važnost društveno odgovornog poslovanja i direktivama Evropske komisije stvorila i regulatorni okvir za njegov dalji razvoj, uključujući CSR strategiju i direktive koje bliže uređuju ovu oblast i čija primena je obavezna u svim državama članicama. Jedna od direktiva iz 2014. odnosi se na obavezno nefinansijsko izveštavanje preduzeća i, prema njoj, u obavezi podnošenja izveštaja je više od 6,000 velikih preduzeća širom EU koja moraju da izveste Komisiju o svojim politikama i uticajima na: zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i tretiranje zaposlenih, poštovanje ljudskih prava, anti-korupciju i mito, raznolikost u upravljačkim strukturama kompanija, prema starosti, rodu, obrazovanju i profesionalnom iskustvu.

Iako će se u okviru pregovora o pristupanju EU Srbija u različitim poglavljima susresti i sa pitanjem društveno odgovornog poslovanja i svim njegovim elementima, naša država i dalje nema CSR strategiju, ne prepoznaje značaj društveno odgovornih praksi kompanija niti ih na bilo koji način podstiče. U okviru pregovora poglavlja sa kojima je direktno ili indirektno povezan i CSR su: Pravo privrednih društava, Poljoprivreda i ruralni razvoj, Socijalna politika i zapošljavanje, Zaštita potrošača i zdravlja, Životna sredina, Javne nabavke, Finansijske usluge, Transport, Energetika, Preduzetništvo i industrijska politika, i gotovo sva preostala poglavlja jer se veliki deo njih na neki način tiče razvoja privrede, načina poslovanja, prava radnika, potrošača ili zaštite životne sredine.

Država može, i treba da bude, primer biznis sektoru praksama u svojim operacijama, ustanovama i agencijama, kao i kroz sisteme nabavki koji utiču na hiljade preduzeća u svim sektorima, i to su neki od načina na koje veoma efikasno može da se utiče na promenu klime u ekonomskom sistemu. Iako neophodno, nije dovoljno samo angažovanje biznisa.

Neke države su prepoznale ovu svoju ulogu i donele CSR strategije, akcione planove, države EU prate smernice Evropske komisije, dok neke i dalje ne prepoznaju svoju ulogu u daljem razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja, a ponekad podstiču i suprotne trendove. Sve države imaju sličnu motivaciju za uključivanje u dijalog sa predstavnicima biznisa i civilnog sektora kako bi pospešili sveukupnu situaciju za sve zainteresovane strane, i ona se kreće u sledećim okvirima (podela prema: Reinhard Steurer) [1]

1. Biznis pomaže pri ostvarenju političkih ciljeva agende održivog razvoja, ali i u spoljnoj politici

Vlade su zainteresovane za CSR jer politički ciljevi mogu da budu zadovoljeni uz dobrovoljno zalaganje predstavnika poslovnog sektora – i to se odnosi ne samo na održivi razvoj, čiji značaj su prepoznale i Ujedinjene nacije i smernice dale u vidu Globalnih ciljeva za održivi razvoj; i zaštitu životne sredine, već i na ciljeve spoljne politike poput ljudskog razvoja i asistencije u razvoju.

Švedska je 2007. godine postala prva zemlja koja je zahtevala od preduzeća u državnom vlasništvu da izdaju izveštaje o održivosti, prema međunarodnoj GRI metodologiji, istovremeno delujući na međunarodnom planu i podstičući razvoj CSR-a kroz aktivnosti imenovanog CSR ambasadora.

2. CSR politike mogu da se donesu uz niske političke troškove

Na CSR politike se gleda kao na poželjan doprinos zakonskim regulacijama u slučajevima gde nove regulative nisu politički poželjne, kao npr. na međunarodnom nivou. Za razliku od obavezujućih regulatornih okvira, neobavezujući karakter CSR politka podrazumeva niske političke troškove u smislu suprostavljanja tim inicijativama od različitih interesnih grupa. Takođe, sa smanjenjem državnog intervencionizma otvara se prostor za interakciju između svih zainteresovanih strana, kao i za državu da donese odgovarajuće CSR politike. S tim u vezi Hofler je CSR označio kao „treći put, između socijalizma i kapitalizma“ koji obezbeđuje društvene protekcije dok istovremeno osnažuje konkurentnost nacionalnih ekonomija.

Norveška od svih firmi zahteva da posluju društveno odgovorno, bez obzira na to da li su u pitanju preduzeća u privatnoj ili državnoj svojini, ili pak da li posluju u inostranstvu. Od preduzeća u državnom vlasništvu očekuje se da sistemski primenjuju CSR prakse i da budu lideri u ovom domenu u svojim sektorima.

3. Vlade nastoje da igraju važniju ulogu u daljem definisanju CSR-a

Vlade uglavno negativno definišu CSR jer „dobrovoljni doprinos biznisa održivom razvoju“ počinje tamo gde zakonodavna regulativa završava. Takođe, vlade nastoje da igraju važniju ulogu u definisanju koncepta i pospešivanju praksi kroz pozitivne, neobavezujuće inicijative.

Holandija je osnovala Nacionalni centar znanja i mrežnu organizaciju za CSR koji okuplja sve kompanije koje nastoje da dalje razvijaju prakse društveno odgovornog poslovanja i prvu kontakt tačku za one koje tek nastoje da ga implementiraju. Holandska vlada podržava razvoj održivih proizvoda kroz svoje sisteme nabavke, dok druge kompanije podstiče da razvijaju CSR prakse Godišnjim istraživanjem (Transparency benchmark) o sadržaju i kvalitetu CSR izveštaja. Kompanije učesnice se takmiče za Kristalnu nagradu koja predstavlja vodeće priznanje za izveštavanje u Holandiji, istovremeno dobijajući informacije o mogućim unapređenjima i priliku da uporede svoj rezultat sa drugim kompanijama u, i van njihovog sektora.

4. CSR je odlika novih, globalnih načina upravljanja

Mekši pristup CSR regulisanju poklapa se sa širom tranzicijom javnog upravljanja koje se izmešta iz hijerarhijske regulacije ka načinu regulisanja kroz modele partnerstava, umrežavanja sa drugim relevantnim stejkholderima i ko-regulacijom. Ovo podrazumeva da se upravljanje društvima ne tiče samo vlada već da ono znači da svi društveni akteri aktivno doprinose daljem razvoju.

U Norveškoj je za pitanja CSR-a uspostavljeno i konsultativno državno telo koje okuplja predstavnike svih sektora i koje ima za cilj da ojača osnove vlade za dalji razvoj politika i donošenje odluka u domenu CSR-a, kao i da poboljša dijalog između vlade, privatnog sektora, interesnih grupa i predstavnika akademske zajednice o ključnim pitanjima CSR-a.

5. CSR dovodi do promene interakcije između javnog i privatnog sektora i vlade

Budući da primena CSR-a menja, ne samo stil upravljanja, već i odnose između biznisa, vlada i civilnog društva, on dovodi do promene interakcija između javnog i privatnog sektora, te vlade imaju prirodni interes da zajedno sa drugim akterima redefinišu nove interakcije, a ne da budu pasivni posmatrač sa strane.

Danska je osnovala Regionalni centar za razvoj biznisa koji podržava razvoj CSR-a u malim i srednjim preduzećima koji, uz saradnju sa privatnim i javnim regionalnim telima, pruža podršku uzimajući u obzir sve zainteresovane strane, ali i prilike za razvoj biznisa. Austrija je razvila različite mehanizme za pospešivanje CSR-a, a jedan od njih je i The Nestorgold seal nagrada koja nastoji da podigne svest o značaju starije radne snage, kao i da promoviše implementaciju starosnih i rodnih politika i mera kako bi se stvorila pozitivna radna sredina za različite starosne grupe.

Imajući u vidu planove Srbije da se priključi Evropskoj uniji, nastojanjima da ojača privredu i bude aktivan i ravnopravan učesnik međunarodnih političkih i ekonomskih odnosa, vrlo je važno da prati trendove i u oblasti društveno odgovornog poslovanja i podsticanja održivog razvoja. Iskustva iz drugih zemalja nam pokazuju da, ukoliko je država primer kompanijama i sama posluje društveno odgovorno kroz svoje institucije i sisteme, ali i daje podsticaje razvoju ovih praksi, te prepozna njihov značaj javno i temu postavi visoko na političkoj agendi, tada će i kompanije uložiti resurse i prilagoditi svoje poslovanje potrebama društva i održivog razvoja.

Čvrst zakonodavni okvir nije jedino, verovatno ni najbolje rešenje, ali uloga države u daljem razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja je neophodna. Forum za odgovorno poslovanje je jedina biznis mreža u Srbiji posvećena isključivo razvoju i promociji društveno odgovornog poslovanja i, sačinjena od 30 vodećih kompanija, predstavlja okosnicu začetaka CSR praksi u našoj zemlji. Forum je pokrenuo niz inicijativa radi unapređenja i prepoznavanja značaja CSR praksi u Srbiji. Možda najvažnija inicijativa, pokrenuta je prošle godine u vidu CSR indexa, prve platforme za merenje društvene odgovornosti kompanija u Srbiji. Metodologija sastavljena po uzoru na vodeće svetske metodologije u ovom domenu, i prilagođena ekonomskom stanju u našoj zemlji, u 2016. postala je reper za prepoznavanje kompanija koje u svom poslovanju imaju ustanovljene prakse i politike odgovornog odnosa prema lokalnoj zajednici, tržištu, životnoj sredini i svojim zaposlenima. U prvom ciklusu uspešno se indeksiralo ukupno 20 kompanija u Srbiji, od čega pet srednjih i tri mala preduzeća. Kako bi dalje podstakli kompanije da posluju odgovorno pozivamo predstavnike države da prepoznaju značaj ove inicijative i podrže dalju implementaciju CSR indexa. Kada zvanični organi države prepoznaju i stanu iza ove inicijative to će podstaći i druga preduzeća da u pozitivnom takmičenju dostignu svoju konkurenciju u ovom domenu, poboljšavajući sveukupnu klimu poslovanja u zemlji i stvore pozitivno i zdravo radno okruženje, smanje negativne uticaje na životnu sredinu, daju inovativnu i održivu podršku lokalnoj zajednici, ali i kreiraju fer okruženje na tržištu i doprinesu održivom razvoju, neophodnom za 21. vek.

[1] Podela prema: Reinhard Steurer, The Role of Governments in Corporate Social Responsibility Characterising Public Policies on CSR in Europe