Klimatske promene ugrožavaju finansijsku stabilnost

Beograd, 24. jun 2018. – Iako su mnoge lekcije naučene u vreme globalne krize, finansijskom sistemu i dalje preti jedna opasnost, ovoga puta ipak ne neočekivano –  rizik od klimatskih promena koji je sledići izazov ekonomskoj stabilnosti. Krizu 2008. izazvali su, između ostalog, nepovezanost interesa bankara, štediša i investitora i rizik koji nisu predvideli regulatori i deoničari. Klimatske promene su rezultat delovanja prirode koju čovek bespotrebno i agresivno izaziva.

Postoji osvešćenost o tome da klimatski rizici mogu da budu sledeći problem za finasijsku stabilnost, upozorava, između ostalogi Arlen Mekarti (Arlene McKarthy), članica Ekspetske grupe za finansijsku održivost i bivša potpredednica Komiteta za ekonomska i monetarna pitanja Evropskog parlamenta.

Oluje, suše i porast nivoa mora povećavaju mogućnost masivnih finansijskih gubitaka, kaže ona i dodaje da ipak postoje pomaci od fosilnih goriva ka niskokarbonskoj ekonomiji, što može biti potraga za izlazom ukoliko su investitori u stanju da brzo ponovo procene vrednost komanija koje se bave fosilnim gorivima.

I zaista, neke su već počele da uvažavaju rizik i  menjaju portfolio, napisala je Mekarti u autorskom tekstu za EurActiv.com.

Ona je ukazala i na činjenicu da je razlika u odnosu na 2008. u tome što sada ima dovoljno upozorenja iz redova investitora, regulatora i biznisa, kao i akademika i aktivista.

Kako su naučnici koji se bave klimom postajali glasniji – i dizali sve veću prašinu – u javnosti se stvara momentum za promenu uloge finansija u ekonomiji, smatra Mekarti.

Koliko stvar poprima ozbiljne razmere potvrđuju i konačne preporuke Radne grupe za finasije povezane sa klimom, koju je osnovao guverner britanske Nacionalne banke Mark Karnej (Mark Carney) pod pokroviteljstvom Odbora za finansijsku stabilnost kome predsedava specijalni izaslanik UN Majkl Blumberg (Mićael Bloomberg) objavljene u junu. Grupa je pozvala komanije da u finansijskim izveštajima obelodane ono što rade u vezi sa klimatskim rizicima i šta je sve time pokriveno.

Široko industrijsko prihvatanje ovakvog pristupa bi nesumnjivo deoničarima obezbedilo informacije potrebne za procenu rizika u investicijama. To bi im omogućilo da ohrabre kompaije u koje ulažu da smanje rizik. Kao što bi im pomoglo da, kad je neophodno, zaobiđu kompanije koje su na pogrešnoj stani ekonomske revolucije koja traje.

U međuvremenu bi mogli i da prepoznaju vodeće kompanije u tranziciji ka čistoj ekonomiji budućnosti. To je druga strana klimatskog rizika – ogromna ekonomska mogućnost koju predstavlja niskokarbonska tranzicija.

Samo u Evropi, potrebno je dodatnih 180 milijardi evra godišnjih investicija kako bi se ispunila obveza EU da globalnu temperaturu drži na proseku od ispod 2 stepena Celzijusa. U celom svetu za to je potrebno oko 500 milijardi evra.

Investiranje u čistu energiju i druge niskokarbonske tehnologije će se pretvoriti u milione viskokvalitetnih poslova širom sveta, istovremeno pomažući smanjenje lokalnog zagađenja i poboljšanje zdravlja.

Ali, pita se Mekarti, je li finansijski sistem spreman i sposoban da podrži ovakvu investiciju? Ceo sistem bi morao biti kompletno transformisan ako će doneti energetsku tranziciju koja nam je potrebna i obezbediti da nam zaveštanje bude zdrava i prosperitetna planeta za buduće generacije.

Po njenom mišljenju – nazire se nada. Poslednji izveštaj Ekspetske grupe za finansijsku održivost identifikuje fundamentalne imperative za promenu evropskog finansijskog sistema, odn. unapređenje objavljivanja i procene dugotrajne održivosti rizika poput klimatskih promena; i obezbeđenje da sredstva dođu do kompanija koje mogu da izgrade održivu ekonomiju.

U izveštaju ima brojnih konkretnih preporuka. Među njima su održivost određenih objavljenih podataka iz finsansijskog sektora i označavanje proizvoda. To znači da direktori i investitori budu primorani da upravljaju dugoročnim održivim rizicima i zagovaraju promene regulatornog sistema kako bi ohrabrili zelene investicije i istobremeno kažnjavali tzv. „braon“ ulaganja, odn. ona koja energiju proizvode iz uglja i drugih fosilnih goriva.

Ono što je najvažnije u izveštaju Ekspertske grupe, smatra Mekarti,  je poziv na šire učešće društva u celini. Mnogi problemi u finansijskom sistemu poslednjih godina imaju korene u pukotini između funkcionisanja sistema i potrošačkih, poslovnih i potreba građana.

Veoma često, kaže Mekarti, finansijski sistem se ne bavi dugorčnim potrebama štediša, penzionera i privrednika.

Pomažući evropskim potrošačima i građanima da bolje razumeju ulogu finansija u ispunjavanju izazova održivosti koji su pred nama, možemo pomoći i promene u kulturi potrebne kako bi se omogućilo da finansijski sistem obezbedi oslonac za održivi razvoj.

Obezbeđivanjem odgovornosti finansijskog sistema, možemo, tvrdi Mekarti, osigurati da on ide u susret dugotrajnim potrebama održive eonomije, pre nego da stavlja hipoteku na budućnost u zamenu za kratkoročnu dobit.

Transformacijom finansijskog sistema Evropa ne bi samo promenila ekonmiju EU, već bi mogla da predvodi i globalnu agendu održivosti. Revolucija je već počela, kaže Mekarti.

Evropa ima stučnost i kritičnu masu da obezbedi novi održivi finansijski model. Preporuke u pomentom izveštaju su deo promena koje treba da se dogode. Politička volja i proaktivni odnos finansijske zajednice mogu učiniti da se to i desi.

Izvor: EurActiv.com

Foto: Shutterstock