zelenirast-shutt

Zemlje OECD idu sporo ka zelenom rastu

Beograd, 20. jun 2017. – Brojne zemlje sve efikasnije koriste prirodne resurse i proizvode više uz manju emisiju ugljenika i manje trošenje sirovina. Ipak, napredak je još suviše spor i, ako se uključi štetna emisija gasova iz međunarodne trgovine, napredak u ekološkoj produktivnosti samo je umeren, ocenjuje se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.

OECD je 20. juna objavio Indikatore zelenog rasta za 2017. Ta organizacija je koristila niz pokazatelja, od korišćenja tla do produktivnosti CO2 i inovacija, da pokaže u kojoj meri je 46 zemalja uspelo da izbalansira ekonomski rast i ekološke pritiske u periodu 1990-2015.

Istraživanje je pokazalo da su od 2000. najveći napredak u zelenom rastu ostvarili Danska, Estonija, Velika Britanija, Italija i Slovačka.

Takođe je izveštaj OECD pokazao da nijedna zemlja nije dobro napredovala u svim dimenzijama zelenog rasta i da većina obuhvaćenih istraživanjem tek treba da odvoji ekonomski rast od upotrebe fosilnog goriva i emisije zagađivača.

Napredak, kako se ukazuje, često nije dovoljan da se zaštiti prirodna sredina ili umanji pritisak na ekosisteme.

„Iako se vide znaci ozelenjavanja rasta, većina zemalja beleži napredak samo na jednom ili dva ‘fronta’ i slab progres na ostalim“, istakao je direktor za prirodnu sredinu OECD Sajmon Apton (Simon Upton). „Potrebni su mnogo veći napori ako želimo da očuvamo prirodno blago, smanjimo zajednički ekološki otisak i pokidamo vezu između rasta i pritisaka na čovekovu okolinu“, dodao je Apton.

Izveštaj je pokazao da je od devedesetih u svim zemljama OECD i Grupe 20 povećana tzv. ekološka produktivnost kojom se meri ekonomska produktivnost računajući i ekološke pritiske, poput zagađenja i trošenja prirodnih resursa.

Produktivnost ugljenika (odnos BDP i emisije CO2) unapređena je, konstatuje OECD i navodi da je u polovini od 35 članica Organizacije štetna emisija razdvojena od rasta, što znači da se emisija više ne povećava u tandemu sa privrednim rastom.

Najviši nivo produktivnosti ugljenika imaju Švajcarska i Švedska dok su Slovačka, Letonija i Poljska smanjile emisije CO2 dok je BDP rastao.

Međutim, kada se u indikatore uključi trgovina, situacija je drugačija. Naime, većina zemalja OECD su neto uvoznici emisije CO2 pa, ako se doda emisija CO2 iz proizvodnje robe i usluga u inostranstvu, samo je 12 država OECD odvojilo emisiju od BDP.

Kako se navodi, da bi proizvele 1.000 dolara BDP, zemlje OECD u proseku potroše oko 420 kilograma materijala isključujući energiju i 111 kilograma energetskih proizvoda i emituju oko 260 kilograma CO2.

Island, Kostarika i Švedska prednjače po obnovljivoj energiji

Najveći udeo energije iz obnovljivig izvora u energetskom miksu među 46 zemalja obuhvaćenih istraživanjem imaju Island, Kostarika i Švedska.

Istovremeno zemlje BRIIKS (Brazil, Rusija, Indija, Indonezija, Kina, Južna Afrika) imaju veći udeo obnovljivih od zemalja OECD – 14,8% prema 9,6%, ali u BRIIKS od devedesetih taj udeo opada dok u regionu OECD raste.

Ukazuje se i na brzo povećanje urbanih regija, čak i u visoko urbanizovanim zemlma, i širom OECD zone u kojima se gradi rastu brže od populacije. Danas, kako se navodi, zgrade pokrivaju za 30% zemljišta više nego devedesetih godina prošlog veka.

Na nivou sveta, od 1990. je u zone za gradnju pretvorena teritorija veličine Britanije. Izgradnja znači smanjenje poljoprivrednog zemljišta i gubitke u biodiverzitetu i takođe negativno deluje na vode.

Upozorava se i na opasno visoko zagađenje vazduha. Jedva svaka treća zemlja OECD ispunjava smernice o kvalitetu vazduha Svetske zdravstvene organizacije za fine čestice i nivo zagađenja je visok i raste i dalje u Kini i Indiji.

U izveštaju se navodi i da je procvat inovacija i zelenih tehnologija početkom 21. veka podstakao produktivnost i rast ali i da su od 2011. te aktivnosti usporile u svim oblastima tehnologije povezanim sa prirodnom sredinom. Oko 90% zelene tehnologije potiče iz zemalja OECD ali doprinosi Kine i Indije brzo rastu.

Kada je reč o ekološkim porezima, zemlje ih koriste ali je njihov udeo u ukupnim poreskim prihodima u padu od 1995. Ekološki porezi prestavljaju 5,2% poreskih prihoda u zemljama OECD, mnogo manje  od prihoda od poreza na rad.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com