ESG panel Erste Banke na CSR&ESG Forumu – Diskusija o održivosti i zelenom rastu

U popodnevnom delu konferencije CSR&ESG Forum na plenarnoj sesiji koju je podržala Erste Banka, razgovaralo se o trenutnom stanju i budućnosti održivog i zelenog rasta. O tome dokle smo stigli sa implementacijom ESG-ja i kakvo je stanje po pitanju “E” faktora na kojima je akcenat bio kod mnogih kompanija u poslednjih par godina, šta su najveći izazovi, ali i prilike, razgovarali su stručnjaci Katarina Majić iz Erste Banke, Miloš Colić iz New Energy Solutions i Aleksa Vukićević iz PKF Srbija sa moderatorkom Milicom Mišković iz ESG Knowlegde Hub-a.    

Banke su viđene kao jedan od ključnih aktera u iniciranju i podsticanju zelenog rasta i dekarbonizacije. Ovom prilikom, Katarina Majić istakla je da Erste Banka aktivno integriše zeleno finansiranje: “Erste Banka ima ne samo pionirsku, već i vodeću ulogu u finansiranju obnovljivih izvora energije u Srbiji kroz izgradnju čak 60% obnovljiivih izvora energije kroz 47 privatnih projekata. Što se tiče projekata za energetsku efikasnost reč je o do sada 19 projekata javne rasvete i grejanja. Poseban akcenat stavljen je na projekte poput vetroparkova i biogasnih postrojenja. Ponosni smo što je Banka učestvovala u finansiranju čak četiri vetroparka u Srbiji, „Kovačice“, „Krivače“, „Košave“ i „Kule“. U segmentu fizičkih lica, Banka takođe, aktivno promoviše energetsku efikasnost u domaćinstvima, kroz kredite koji se mogu iskoristiti za zamenu stolarije, adaptaciju stambene fasade, kupovinu opreme za grejanje i slično. Nedavno, Banka je relaizovala pilot projekat odobravanja kreditai stambenoj zajednici – prvi kredit takve vrste je odobren u Svilajncu zgradi od 69 stanova, i to je zapravo, prvi kredit ovog tipa koji je realizovan u našoj zemlji.  

Obnovljivi izvori energije, kao što su vetroparkovi prepoznati su kao jedan od atraktivnih sektora za investiranje u Srbiji prema Mapi investicionih prilika UN-a sa procenjenim potencijalnim tržištem većim od milijardu američkih dolara.

Miloš Colić, direktor New Energy Solutions-a, kompanije koja se više od deset godina bavi razvojem vetroparkova, ocenio je da je sve više investitora zainteresovanih za ulaganje u projekte obnovljivih izvora. Ipak, ukazao je i da se pored ekonomskih, prilikom razvoja ovih projekata moraju sagledavati svi aspekti, uključujući one koji se tiču zakonodavstva, životne sredine i socijalnih pitanja. Ova kompanija i sama je prolazila kroz pionirske poduhvate i učila na sopstvenom iskustvu, a potreba da se sistemski pristupi rešavanju brojnih izazova dovela je do toga da se akteri iz ovog sektora udruže i formiraju udruženje “Obnovljivi izvori energije” (OIE).

Aleksa Vukićević iz revizorsko-konsultantske kuće PKF Srbija koja je deo mreže revizorsko-konsultantskih firmi sa preko 200 kompanija na 480 lokacija u 150 zemalja sveta, ocenio je da među kompanijama u Srbiji postoje napredne prakse, ali i da su mnoga preduzeća tek na početku adresiranja ESG faktora prvenstveno podstaknuta tržišnim pritiskom ili regulativom. Kada su “E” faktori u pitanju među prioritetnim temama je merenje i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte, cirkularnost i upravljanje otpadom. Prostora za unapređenje takođe ima i kada su u pitanju “S” faktori po pitanju ljudskih i radnih prava u lancu vrednosti, različitosti i inkluzije u radnom okruženju, kao i “G” faktorima koji se tiču uspostavljanja funkcionalnih struktura upravljanja ESG rizicima i prilikama, transparetnosti, izveštavanju i dijalogu sa stejkholderima.      

Da je ESG holistički pristup, i da se ne može govoriti samo o pojedinim rizicima ili uticajima, bez sagledavanja celokupne slike, složili su se učesnici. I na primeru obnovljivih izvora energije, pored neospornih pozitivnih uticaja na klimatske promene, mogu postojati negativni uticaji kao što su oni u vezi sa biodiverzitetom, posebno ptica, uvozom opreme sa dalekih destinacija, reciklaže postrojenja nakon završenog radnog veka i slično. Takođe, uticaji se mogu javiti i kroz “S” faktore, recimo, kroz uticaj na lokalne zajednice – kao što je unapređenje infrastrukture, pristupnih puteva, novih zapošljavanja i razvoja povezanih usluga koje doprinose lokalnom ekonomskom razvoju. “Raznolikost perspektiva” kao slogan konferencije pokazalo se odgovarao je i ovom panelu, budući da su učesnici imali mogućnost i da se po pojedinim pitanjima ne slože, ali i da sagledaju drugačija mišljenja.     

Pored toga što je već urađeno, prilike dobre, a planovi ambiciozni, na tom putu pojavljuju se i brojni izazovi. Mnogi od njih proističu iz neusklađenosti domaće regulative sa regulativom Evropske unije, što s obzirom na usmerenost i povezanost ova dva tržišta može značajno da zakomplikuje  implementaciju zelenih projekata. S jedne strane, postoji veliki pritisak za usklađivanje sa tržišnim kretanjima, dok s druge, nedovoljno razvijen nacionalni regulatorni okvir koji definiše pojedina pitanja, kao i nedostupnost informaciono-tehnološke infrastrukture sa otvorenim podacima to otežava. Iako je Srbija donela veliki broj propisa koji definišu okvir javnih politika u skladu sa zelenom tranzicijom, ocena njihove implementacije i efekata tek sledi, zbog čega je važno da i institucije učestvuju u javnom dijalogu i saslušaju realne izazove pred privredom. Među izazovima su takođe,  nedostatak standardizacije ili transparetnosti pojedinih podataka, kao što su na primer, vrednosti emisionih faktora korišćeni pri modeliranju ili tačnost metodologija za proračun vrednosti energetskog miksa kada je u pitanju električna energija, procena gubitka u mreži. Takođe, jedan od izazova je i da kada postoji javno dostupan registar, kao što je na primer registar energetskih pasoša, ne postoji uvid u ceo dokument, već samo prvu stranu sa osnovnim podacima, dok se na drugim stranama nalaze relevantne informacije kao što su klimаtski podаci, podаci o termotehničkim sistemimа i elementimа termičkog omotаča, detaljan proračun potrošnje energije i sl.    

U zaključnom delu diskusije, panelisti su izrazili optimizam i istakli važnost zajedničkog rada svih aktera, kao i svakoga od nas kao pojedinca. Prevazilaženje izazova i iskorišćavanje prilika zahteva saradnju kompanija, institucija i organizacija, a najbolje je ilustruju reči koje je za kraj uputila Katarina Majić: “Dugo se smatralo da je drveće kompetitivno i da se međusobno takmiči za sunčevu svetlost i hranljive maerije, sve dok nije objavljeno naučno utvrđeno otkriće da ono međusobno komunicira, šalje signale, upozorava jedno drugo i kroz čitavu mrežu podzemnih veza međusobno hrani i pomaže bolesne ili stare jedinke, a mladim prenosi znanja. Od prirode možemo mnogo toga da naučimo – cilj je zajednički, planeta je samo jedna i svi moramo ići ka tom cilju – da je sačuvamo, ugledajući se upravo na drveće.”

Ovogodišnja konferencija „CSR&ESG Forum – Diversity of perspectives“ održana je uz podršku projekta „Posao po meri: Ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Forum mladih sa invaliditetom. Ostali partneri na projektu su Caritas Srbije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Smart kolektiv i Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije.         

Dodatno je podržana od strane platforme „Održivi razvoj za sve“koju finansiraju vlade Švajcarske i Nemačke, a implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Prijatelji konferencije su Coca Cola HBC Srbija, Ahold Delhaize Serbia, Elixir Group i Heineken Srbija. ESG Pokrovitelj konferencije je Erste banka Novi Sad. Događaj su medijski podržali Bizlife, Održi me, Nova ekonomija, InStore i Daily Green.