Održan vebinar na temu nefinasijskog izveštavanja u okviru programa „Održivi razvoj za sve“

Beograd, 10. novembar 2020. – Tema vebinara „Ka održivom poslovanju – Kako do boljeg poslovanja kroz integraciju izveštavanja o nefinansijskim učincima“ koji je održan u petak, 6. novembra u ogranizaciji Foruma za odgovorno poslovanje i Smart kolektiva u okviru programa „Održivi razvoj za sve“ bila je nefinasijsko izveštavanje.  

U okviru cilja 12 Agende Ujednjenih nacija do 2030. godine – Odgovorna potrošnja i proizvodnja, potcilj 12.6 je specifičan samo za poslovni sektor i glasi „Podsticati kompanije, posebno velike i međunarodne, da usvoje održive prakse i da integrišu informacije o održivosti u svoj ciklus izveštavanja“. Ovaj potcilj naglašava važnost integrisanja informacija o održivosti u cikluse izveštavanja i meri se brojem kompanija koje izdaju izveštaje o održivosti.  

Vebinar je organizovan sa ciljem da zainteresovana preduzeća upozna sa značajem koje nefinansijski izveštaji mogu imati za unapređenje njihovog poslovanja, sa novinama koje su donele izmene i dopune Zakona o računovodstvu, kao i primerima iz prakse kompanija sa višegodišnjim iskustvom u izveštavanju.  

Privredna društva koje se bave ovakvim vidom izveštavanja mogu bolje da razumeju, izmere i komuniciraju svoje ekonomske, društvene i ekološke performanse, postave željene ciljeve i time unaprede svoje poslovanje. Nefinansijsko izveštavanje je takođe od 1. januara 2020. postalo i zakonska obaveza za sva velika pravna lica koja su društva od javnog interesa i koja na datum bilansa prelaze kriterijum od 500 zaposlenih.   

Na događaju su govorili Neven Marinović, izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje, Aleksandar Janjušević, šef odseka za računovodstvo i reviziju u Ministarstvu finansija, Tijana Koprivica, direktorka za održivo poslovanje kompanije Delta holdinig, Teodora Pasulj ispred kompanije Coca-Cola HBC Srbija, a u ulozi moderatora bila je Milica Mišković, programska menadžerka Foruma za odgovorno poslovanje. 

Prema rečima izvršnog direktora Foruma za odgovono poslovanje Nevena Marinovića, u Srbiji trenutno mali broj kompanija izdaje izveštaje o održivosti, među kojima, prema javno dostupnim informacijama,  trinaest kompanija izveštava po principa UN Global Compact-a,  dvanaest kompanija izveštava prema GRI standardu (Global Reporting Initiative), dve kompanije izveštavaju kroz integrisane izveštaje (IIRF – International Integrated Reporting Framework) i veći broj kompanija (više od 20) izveštava kroz narativne izveštaje bez oslanjanja na neku od dostupnih metodologija. Takođe, međunarodne kompanije, vrlo često izveštavaju ka svojim centralama, bez objavljivanja lokalnih nefinansijskih izveštaja. Prema zakonskoj obavezi koja je stupila na snagu 1. januara 2020. godine, u obavezi da objavljuje nefinansijske izveštaje, prema podacima APR-a, biće 176 kompanija.  

Izmene i dopune Zakona o računovodstvu u delu koji se odnosi na nefinansijsko izveštavanje donete su u skladu sa evropskom direktivom 2014/95/EU, koja je obavezala velike kompanije na teritoriji Evropske unije da objavljuju nefinansijske izveštaje počevši od 2018. godine. Prethodno je 2017. godine Evropska komisija izdala neobavezujuće smernice za kompanije u kojima je dodatno pojasnila primenu direktive. Dve godine nakon početka primene,  početkom ove godine, Evropska komisija je pokrenula konsultativni proces u cilju sagledavanja mogućnosti za dalje unapređenje primene postojeće direktive, koji se pre svega, odnosi na rešavanje izazova vezanih za međusobnu uporedivost i povećanje kvaliteta objavljenih informacija.  

Aleksandar Janjušević, šef odseka za računovodstvo i reviziju u Ministarstvu finansija u svom izlaganju osvrnuo se na donošenje ove obaveze koja je sadržana u članovima 37. i 38. Zakonu o računovodstvu. Prema njegovim rečima u procesu donošenja Zakona o računovodstvu pored relevantnih državnih organa i  organizacija, što je u skladu sa procedurom donošenja Zakona u Republici Srbiji, uključeni su i predstavnici civilnog sektora, predstavnici struke iz računovodsvenog i revizorskog sektora. Zakon je donet u oktobru prošle godine a stupio na snagu 1. januara ove godine i u samom zakonu postoji odložena primena pojedinih odredbi. Kada je u pitanju nefinansijsko izveštavanje, zakon se primenjuje na izveštaje za 2020. godinu, koji se objavljuju naredne, 2021. godine.    

Janjušević  napominje da kada je reč o formi izveštaja i minimumu informacija koje kompanije uključuju u izveštaj, Ministarstvo nije propisalo obavezu korišćenja posebne metodologije ili obrasca. Kompanijama je  ostavljen  prostor da same preciziraju okvir, dok će kod obveznika revizije, revizor biti u obavezi da se izjasni da li je izveštaj sastavljen u skladu sa Zakonom. U smislu primene Zakona, revizor nije zadužen za verifikaciju pojedinačnih pokazatelja u okviru nefinansijskog izveštaja, već za izdavanje mišljenja o ispunjenosti zakonske obaveze u pogledu objavljivanja nefinansijskih informacija. Janjušević je takođe, napomenuo da smo, što se tiče sprovođenja Zakona u delu o nefinansijskom izveštavanju na početku, te da će Ministartsvo finansija pratiti dalje sprovođenje Zakona.    

Direktorka za održivo poslovanje kompanije „Delta holding“, Tijana Koprivica predstavila je nefinasijski izveštaj za 2019. godinu. Delta holding izveštava od 2009. godine po GRI standardu. Koprivica je takođe istakla da je za sastavljanje izveštaja jako važno utvrditi šta su za kompaniju materijalne teme odnosno šta je važno za kompaniju za stejkholdere i za zajednicu. Koprivica kao glavni savet privrednicima koji se po prvi put susreću sa ovom novom obavezom poručuje da sagledaju na koji način vode svoje poslovanje u odnosu na ljudska i radna  prava, zaštitu životne sredine, dobavljače i kupce, na kvalitet svog proizvoda i usluge.  

Teodora Pasulj ispred kompanije Coca-Cola HBC predstavila je sadržaj nefinasijskog izveštaja za 2019. godinu koji je takođe izrađen prema GRI standardima. Pasulj je istakla da iza nefinansijskog izveštaja stoji čitav tim kolega i da je u pitanju zahtevan proces koji traje nekoliko meseci, ali da, na kraju, imate precizne podatke koji ukazuju na to gde možete bolje, a gde ste ispred konkurencije. 

Zaključak današnjeg razgovora, prema rečima programske menadžerke Milice Mišković, sa kojim su se složili svi učesnici, je da pred nama stoje dva zadatka: Prvo, povećati broj preduzeća koja izveštavaju u skladu sa Agendom održivog razvoja do 2030. godine, i drugo, obezbediti da zakonska obaveza za velike kompanije, ne bude shvaćena samo kao ispunjenje forme, već da izveštaji sadržajem i kvalitetom prate ono što je namera zakonodavca u skladu sa smernicama Evropske unije, na dobrobit društva, ali pre svega, preduzeća koja izveštavaju.   

Izvršni direktor Foruma za odgovorno poslovanje, Neven Marinović, u svojim završnim rečima poručuje  kompanijama da nema potrebe za strahom od ove obaveze već da je treba shvatiti kao vežbu koja će svakoj kompaniji dati mapu puta za dalje napredovanje. Takođe, napominje da postoji tendencija da se ovi izveštaji koriste kao PR alat za promociju kompanije, ali da to nije poenta nefinasjijskog izveštavanja, već da je u pitanju jedan od načina za sveobuhvatno unapređenje poslovanja kroz sagledavanje svih rizika i šansi na duži rok, transparentan odnos sa partnerima i zajednicom koji doprinosi građenju poverenja.  

Forum za odgovorno poslovanje od samog osnivanja prati i promoviše nefinasijsko izveštavanje u Srbiji, delujući kao platfroma za razmenu iskustava i dobrih praksi, i kao podrška profesionalcima u oblasti održivosti. Kroz članstvo u međunarodnim mrežama CSR Europe i EASP, prenosi i međunarodna iskustva, a kao jedan od načina da promoviše merenje i izveštavanje od 2012. godine izdaje publikaciju „Bolji biznis za bolje društvo“.

Vebinar je organizovan u okviru projekta „Održivi razvoj za sve“ koji podržavaju vlade Švajcarske i Nemačke, a realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH. Partneri na projektu su Fondacija Ana and Vlade Divac, Centar za visoke ekonomske studije, Beogradska otvorena škola, Fondacija centar za demokratiju, Timočki omladinski centar i Beogradski fond za političku izuzetnost. 

Snimak vebinara, možete pogledati ovde: LINK.