Pet ključnih trendova u nefinansijskom izveštavanju za 2024. godinu

Na okruglom stolu koji je na 14. CSR & ESG forumu vodila Svetlana Damnjanović, ekspertkinja za NFI izveštavanje, bilo je reči o pet ključnih trendova u nefinansijskom izveštavanju za 2024. godinu. Povodom dodatnih zakonskih obaveza, novih standarda i rastućih očekivanja zainteresovanih strana, ali i okvira i praksi nefinansijskog izveštavanja koji se ubrzano menjaju i usložnjavaju, učesnici su razgovarali o implikacijama za kompanije u Srbiji koje ove promene donose. 

Koje ključne promene i trendove u Evropskoj uniji donosi godina koju smo upravo otpočeli, i kakve su implikacije za kompanije u Srbiji?

Od dobrovoljnog do obaveznog 

Iako je obaveza nefinansijskog izveštavanja za određene kompanije u Evropskoj uniji već postojala, 2024. je prva poslovna godina na koju će se primenjivati Direktiva o izveštavanju o korporativnoj održivosti, na snazi na nivou Evropske unije od 5. januara 2023. godine. Dok je prethodno važeća obaveza izveštavanja obuhvatala oko 11.000 kompanija, ova Direktiva tu obavezu proširuje na oko 50.000 kompanija koje ostvaruju promet na tržištu Evropske unije. Pored obuhvata, značajna je razlika i u zahtevima izveštavanja – dok do sada zahtevi nisu bili precizno propisani niti podrazumevali upotrebu određenog standarda ili metodologije, kompanije će od sada biti u obavezi da koriste Evropski standard za izveštavanje o održivosti (ESRS), koji donosi detaljne zahteve i smernice za izveštavanje o uticajima na životnu sredinu, društvo, kao i o praksama upravljanja, i posebno upravljanja održivošću.  

Sve zainteresovanije zainteresovane strane 

Iako je konsultovanje i uključivanje zainteresovanih strana oduvek bilo centralno za koncept održivosti, pa time i za nefinansijsko izveštavanje, očekivanja zainteresovanih strana sada su znatno povećana – ne samo u zahtevima za transparentnošću, već i za kvalitetom i dostupnošću informacija pruženih u izveštaju. Zainteresovane strane, odnosno čitaoci naših nefinansijskih izveštaja sada su mnogo edukovaniji, upućeniji u nefinansijske uticaje kompanija i izveštavanje o njima, i spremniji na dvosmernu komunikaciju i diskusiju o objavljenim informacijama.  

Materijalnost je važnija nego ikad 

Pojam koji je izazivao najviše zabuna i nedoumica sada postaje barem dvostruko važniji, jer u upotrebi je novi termin „dvostruka materijalnost“ 😊 Kako identifikovati i rangirati uticaje koje kompanija ostvaruje na svoje okruženje, i kako prepoznati rizike i prilike za poslovanje koje iz tog okruženja dolaze? Proces procene materijalnosti koji je polazna tačka za postavljanje strategija održivosti, a time i okvira nefinansijskog izveštavanja, sada je potkrepljen brojnim smernicama i drugim resursima koji kompaniji mogu olakšati ovo, često veoma složeno putovanje – ne oklevajte da ih konsultujete.  

„Interoperabilnost“ je najnoviji buzzword  

Ukoliko u poslednje vreme svuda viđate reč „interoperabilnost“ nije samo do vašeg algoritma – ovo je zaista jedna od najvažnijih tema koju kompanije i stručna javnost razmatraju. Novouvedene obaveze i standardi doveli su do toga da kompanije koje već imaju dugogodišnju praksu izveštavanja sada moraju da se prilagođavaju, što zahteva vreme i druge već deficitarne resurse. Istovremeno, godinama unazad razvijani su brojni standardi i smernice za izveštavanje, poput Global Reporting Initiative (GRI), Sustainability Accounting Standards Board (SASB), Task Force on Climate-related Financial Disclosures (TCFD) koji su u širokoj upotrebi od strane kompanija. I jedni i drugi sada ulažu napore da usaglase postojeće prakse i zahteve sa onim dolazećim koje donosi ESRS – do sada je zvanično usvojeno nekoliko uputstava za interoperabilnost sa ESRS-om, koji tek treba da pokažu svoju vrednost i primenu u praksi.  

Fokus na lance nabavke 

Trend koji može imati najviše uticaja na kompanije koje posluju u Srbiji, bez obzira na njihovu veličinu, je dodatno povećanje zahteva za izveštavanjem koji obuhvataju i lance nabavke. Od Scope 3 emisija, do poštovanja ljudskih i radnih prava – brojne teme obuhvaćene novim ESRS standardom podrazumevaju i izveštavanje o uticajima koji se ostvaruju kod dobavljača, bez obzira na lokaciju na kojoj oni posluju. Pored toga, na snagu su stupili i drugi propisi koji regulišu određene oblasti, poput tzv. „takse na ugljenik“ i obaveze dužne pažnje u lancu nabavke. Ukoliko poslujete sa kupcima iz Evropske unije verovatno ste se već sreli sa nekim od ovih upita, a ukoliko planirate da proširite svoje poslovanje ka EU kupcima, informišite se i budite spremni za nove zahteve.  

Ovogodišnja konferencija „CSR&ESG Forum – Diversity of perspectives“ održana je 12. decembra uz podršku projekta „Posao po meri: Ekonomsko osnaživanje osoba sa invaliditetom“, koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Forum mladih sa invaliditetom. Ostali partneri na projektu su Caritas Srbije, Fondacija Ana i Vlade Divac, Smart kolektiv i Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije. Dodatno je podržana od strane platforme „Održivi razvoj za sve“koju finansiraju vlade Švajcarske i Nemačke, a implementira Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ). Prijatelji konferencije su Coca Cola HBC Srbija, Ahold Delhaize Serbia, Elixir Group i Heineken Srbija. ESG Pokrovitelj konferencije je Erste banka Novi Sad. Događaj su medijski podržali Bizlife, Održi me, Nova ekonomija, InStore i Daily Green.