Izbeglička kriza i odgovor javnog, poslovnog i civilnog sektora

Beograd, 20. oktobar 2015. – Danas je u Privrednoj komori Srbije održana panel diskusija na temu: Izbeglička kriza i odgovor javnog, poslovnog i civilnog sektora. Diskusiju je organizovala Mreža Globalni dogovor u Srbiji u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije (PKS).

Diskusiju je otvorio Siniša Mitrović, iz Centra za zaštitu životne sredine Privredne komore Srbije i član Upravnog odbora Globalnog dogovora u Srbiji, naglasivši značaj integrisanog pristupa kompanija, predstavnika državnih i međunarodnih  institucija u rešavanju problema izbegličke krize.

Predstavnicima državnih, međunarodnih i lokalnih institucija, kao i brojnih organizacija civilnog društva potom se obratio i Bojan Đurić, savetnik predsednika PKS. Đurić je istakao da su  PKS i kompanije članice PKS spremne da u narednom periodu pomognu u rešavanju ovog pitanja i izazova koje ono nosi.

U današnjoj diskusiji učestvovao je i Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i zamenik predsednika Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova. Ivanišević je rekao da Srbija nije kreator ove krize, ali i da:  „neće biti kreator rešenja ovog problema već korisnik svetskog odgovora kog još uvek nema, i to je najveći problem ove krize.” On je naglasio i da je važno definisati ko može da ima status izbeglice, te da je potrebno da se on dodeljuje prema načelima Dablinskog sporazuma.  Ivanišević je rekao i da nedostaje politička odluka da se definiše ko su izbeglice, te da je nama neophodan odgovor Evrope. Sa druge strana, rekao je i da se: „mi na vrlo dobar način nosimo sa ovom situacijom.”

Prisutnima se obratila i Melita Šunjić, portparol Visokog komeserijata za izbeglice UNHCR Srbija. Šunjić je rekla da glavnu odgovornost za rešavanje ovog pitanja nosi država, a UNHCR joj pomaže u rešavanju ovog problema. Iako UNHCR ima iskustva u pomaganju ljudima u sličnim situacijama, trenutna kriza jeste specifična i predstavlja svakodnevni izazov jer kroz Srbiju dnevno prođe pet, šest ili sedam hiljada ljudi, različitih demografskih karakteristika.

Ispred Komeserijata za izbeglice i migracije govorila je Draga Trnić koja je saopštila da izbeglice koje prolaze kroz Srbiju ne žele da se zadržavaju u našoj zemlji te da je trenutno svega 99 korisnika u prihvatnim centrima u Srbiji. Zbog toga je otvoreno 13 punktova za doček na ključnim mestima uz granice preko kojih se kreću izbeglice.

Predstavnici civilnog društva u prethodnom periodu učestvovali su u organizovanju sakupljanja pomoći za izbeglice i njihovom zbrinjavanju u toku nekoliko dana koliko su se zadržavali u Srbiji. Više od deset organizacija civilnog društva okupljeno je oko inicijative Refugee Aid Serbia koja od avgusta pomaže izbeglicama. Na njihovoj fejsbuk stranici možete pronađi svakodnevno ažurirane informacije o vrsti  potrebne pomoći. Pored ove inicijative, izbeglicama pomaže i Fondacija Divac, kao i organizacija Sačuvajmo bebe koja pomaže najugroženiju kategoriju izbeglica – majke i decu. Pored ovih, izbeglicama pomažu brojne druge organizacije civilnog društva, građani i kompanije koji doniraju pomoć izbeglicama.

Diskusija je zaključena izražavanjem namere predstavnika svih sektora da svoja nastojanja pomoći izbeglicama iskoordinišu, a u cilju što adekvatnijeg odgovora na ovu humanitarnu krizu, koja, čini se, neće završiti u skorije vreme.

Izvor: odgovornoposlovanje