Erste Bank a.d Novi Sad – Pravi dan za veliku stvar

Period implementacije:
Program je započet 2008. godine, a od 2009. godine, nakon usvajanja politike i procedure korporativnog volontiranja, postaje sastavni deo Strategije društveno odgovornog poslovanja Erste Banke i redovna godišnja aktivnost

Lokacija:
Program se realizuje na nacionalnom nivou, u mestima u kojima Banka posluje na teritoriji Srbije

Tema:
Svesna svoje društvene odgovornosti i verujući da kompanije treba da usklade ekonomske i socijalne ciljeve, Banka je pokrenula program korporativnog volontiranja sa ciljem unapređenja kvaliteta života i rešavanja svakodnevnih problema u lokalnim zajednicama čiji je član. Program korporativnog volontiranja, kao integralni deo Strategije društveno odgovornog poslovanja, do sada se razvijao u oblastima zaštite životne sredine, socijalne inkluzije, obrazovanja mladih, razvoja preduzetništva, finansijskog opismenjavanja i EU integracija. Pored ciljeva postavljenih Strategijom, važan faktor u donošenju odluke o temama na koje će program biti usmeren bili su i stavovi zaposlenih.

Ciljevi i aktivnosti:
Pored toga što nastoji da bude pouzdan partner privredi i stanovništvu, Banka ima za cilj da kontinuiranim i proaktivnim delovanjem pruži svoj doprinos daljem razvoju društva. Težnja Banke bila je da ovim programom omogući i zaposlenima da se kao pojedinci uključe u rešavanje društvenih problema u zajednicama u kojima žive i rade. S druge strane, Banka smatra da je važno biti primer, ne samo drugim kompanijama, već i građanima u lokalnim zajednicama ukazujući im na dobrobit aktivnog pristupa rešavanju problema.

„Volontiram zato što mi to omogućava da budem bliže zajednici, ljudima i regionu. Volontiranje predstavlja jedan od načina da napravimo razliku koristeći svoje sposobnosti i snagu i pokazujući da brinemo.” Suzan Tanrijar (Suzan Tanriyar), Članica Izvršnog odbora Banke

Pre početka uvođenja volonterskog programa organizovana je anketa čiji su rezultati pokazali da je zaposlenima u većini slučajeva veoma važno da kompanija u kojoj rade pomaže razvoju društva (79%), a 89% anketiranih izjasnilo se da bi bili zainteresovani da se priključe programu volontiranja. Program volontiranja postavljen  je kao integralni deo Strategije društveno odgovornog poslovanja Banke sa ciljem da bude trajan program što dokazuje i usvajanje politike i procedure korporativnog volontiranja. Program se razvijao u dva pravca: grupne akcije i individualno volontiranje. Aktivni volonteri su prvobitno izabrali oblast zaštite životne sredine kao polje na kom žele da daju svoj doprinos, a već nakon nekoliko sprovedenih akcija, temama kojima se volonteri bave pridružile su se: socijalna inkluzija ranjivih grupa, obrazovanje mladih, razvoj preduzetništva, finansijsko opismenjavanje i EU integracije.
Tokom sprovođenja programa ostvarena je saradnja sa različitim nevladinim organizacijama, tako što Banka akcije podržava finansijski obezbeđivanjem potrebne opreme, materijala i naravno volontera, dok partneri pomažu mapiranjem realnih potreba i problema kojima će se volonteri baviti predlažući potencijalna rešenja.

Postignuti rezultati:
Nakon 6 godina realizovanja volonterskog programa u Banci ostvareni su sledeći rezultati: preko 350 volontera i volonterki se priključilo akciji od početka uvođenja programa, a za dobrobit zajednice izdvojeno je oko 3.500 sati zaposlenih Banke; u 13 gradova Srbije Erste volonteri su bili pokretači pozitivnih promena, a učestvovali su i u 10 akcija uz druge organizacije i kompanije. Putem velikih godišnjih akcija koje podrazumevaju masovnije učešće zaposlenih Banke, Erste volonteri su dali aktivan doprinos pozitivnim promenama na području Sremskih Karlovaca gde je do sada uređena Dvorska bašta, izletište Stražilovo, amfiteatar i plato oko groba Branka Radičevića, Planinarski dom, 7 dečijih igrališta i prvi eko kamp u Srbiji u Futogu u Domu za stara lica, a preko 50 dece romske nacionalnosti išlo je na izlet i uživalo na kreativno – sportskim radionicama.

Zahvaljujući volonterskom angažmanu Banke, povećana je vidljivost određenih društvenih problema, što je motivisalo i druge organizacije i ustanove da se uključe u njihovo rešavanje, razvijen je osećaj individualne odgovornosti kod učesnika akcija, uključujući i partnere i građane u zajednicama u kojima su organizovane aktivnosti i dat je merljiv doprinos unapređenju stanja životne sredine. Uz to, povećana je i finansijska i druga pomoć organizacijama koje se bave rešavanjem društvenih problema koji su odabrani kao teme akcija.

Banka je interno sprovedenim istraživanjem potvrdila da su zahvaljujući programu volontiranja povećani motivisanost zaposlenih i zadovoljstvo poslom, da je poboljšan timski rad, osnažen osećaj ponosa i privrženosti Banci, uspostavljena i izgrađena reputacija i jača veza između kompanije i klijenata.

Angažovanje Erste volontera dobilo je javnu afirmaciju kroz nagrade:  VIRTUS nagrada za korporativnu filantropiju u kategoriji za korporativno volontiranje (2011) i Nagrade za korporativno volontiranje u kategoriji najbolji program volontiranja (2013) koju dodeljuje Forum za odgovorno poslovanje.

Izazovi i naučene lekcije:
U prvim godinama organizovanja programa, koncept korporativnog volontiranja je bio relativno nepoznat za javnost, pa je pronalaženje pravih partnera za zajednički razvoj volonterske ideje predstavljalo pravi izazov. Opsežno mapiranje potencijalnih partnera koji poseduju adekvatna znanja, veštine i resurse neophodne za ove aktivnosti omogućilo je Banci da uspostavi uspešnu saradnju i odnose koji sada traju već godinama.

Pored toga, predstavljanje koncepta volonterskog delovanja, njegovog značaja za društvenu zajednicu i motivisanje zaposlenih da se aktivno uključe u volonterske aktivnosti predstavljali su potpuno novi komunikacijski izazov. Kako bi se ovaj izazov prevazišao, bilo je važno od samog početka dobiti aktivnu podršku najvišeg menadžmenta Banke što je uspešno realizovano organizovanjem prve, odnosno pilot akcije namenjene samo top menadžmentu. Važna činjenica u postavci programa je i ta da su zaposleni od samog početka bili uključeni: od ankete o tome da li žele da daju doprinos rešavanju problema i podizanju kvaliteta života u svojim lokalnim zajednicama, do tema kojima žele da se bave, preko ciljnih grupa kojima žele da se posvete, do predloga za konkretne volonterske akcije. Iskustvo Erste Banke pokazuje da uspešne akcije treba komunicirati kako interno u cilju povećanja broja volontera i dobijanja ideja za dalje akcije, tako i eksterno u cilju pružanja primera drugim kompanijama.