Biljana Vuksanović i Miodrag Nikolić: Razvoj mladih kadrova

Intervju sa Biljanom Vuksanović, šeficom Trening centra i Miodragom Nikolićem, šefom Službe za korporativnu kulturu i upravljanje promenama, Telekom Srbija

Beograd, 27. septembar 2018. – Ukoliko neko nije prisustvovao na njihovim predavanjima, onda je sigurno čuo za Biljanu Vuksanović, šeficu Trening centra, i Miodraga Nikolića, šef Službe za korporativnu kulturu i upravljanje promenama iz kompanije Telekom Srbija, koji već duži niz godina aktivno omogućavaju prenos biznis znanja i veština studentima, organizacijama i socijalnim preduzećima na različite teme koje bi ih ohrabrile i podstakle u daljem životu i poslovnom poduhvatu – i čija predavanja, izmedju ostalog, predstavljaju još jedan oblik društvene odgovornosti kompanije Telekom Srbija. Zamolili smo ih da nam ispričaju o tome što rade, o trening centru Telekoma Srbija, obukama, glavnim utiscima i zaključcima kada su u pitanju mladi ljudi i njihove veštine.

Na početku, da li nam možete ukratko opisati na čemu se tačno bazira vaš posao? Šta znači biti šefica Trening centra/šef Službe za korporativnu kulturu i upravljanje promenama u kompaniji Telekom Srbija?

Nije lako spakovati u par reči suštine jedne profesije ili radnog mesta. Još teže je sročiti to tako da bude jednostavno i razumljivo svima. U najkraćim crtama, mogli bismo da kažemo da mi zapravo podstičemo i inspirišemo ljude da požele da postanu bolja verzija sebe, a onda ih osnažujemo pravim veštinama i alatima kako da to sprovedu u delo. U tome je razvoja i promene na ličnom nivou, bez kojih nema ni promena i unapređenja na nivou kompanije u celini.

Koliko se često realizuju treninzi za zaposlene u vašoj kompaniji, i koje teme su se do sada pokazale kao najtraženije?

Telekom Srbija je kompanija koja prepoznaje značaj i vrednuje ulaganje u zaposlene. Zbog toga im pruža velike mogućnosti da rastu i razvijaju se na oba plana – ličnom i profesionalnom, kroz bogatu ponudu treninga i obuka u domenu takozvanih mekih veština i onih uže usmerenih na stručne veštine i znanja. Interpersonalne veštine su uvek aktuelne i tražene, posebno veštine komunikacije, motivacije, planiranja i organizovanja, prevazilaženja konkfliktnih situacija, upravljanja vremenom i stresom, kao i veštine vođenja i upravljanja timovima. Takođe, značajnu pažnju posvećujemo negovanju saradnje i timskog duha, te u tom cilju, godinama organizujemo brojne timbildnig aktivnosti i programe. Budući da smo tehnološka kompanija koja neguje kreativnost i inovacije, podržavamo i savremene pristupe i trendove na planu edukacije kroz vrednu ponudu on-line obuka i poslovnih simulacija

U fokusu Foruma za odgovorno poslovanje u narednom periodu biće zapošljivost i osnaživanje mladih. Šta vi mislite, koji su najveći izazovi sa kojima se mladi danas susreću?

Danas je izazova više nego ikad, to je sigurno. Postoje dve perspektive kroz koje posmatramo te izazove. Najpre oni koji se tiču stvaranju povoljnijeg okruženja za mlade. Ukratko, to bi bili izazovi na radu i osavremenjivanju obrazovnog sistema, podsticanju preduzetništva, usklađivanju ponude tržišta radne snage sa potrebama privrede, razvoju inovacija, osnivanju socijalno odgovornih zadruga i socijalnih preduzeća. To su sve širi uzročnici toga da su mladi teže zapošljiva kategorija, a razlozi tome su raznovrsni, od nedostatka kvalitetnih poslova, prethodnog radnog iskustva do neusaglašenosti njihovih veština i znanja sa potrebama savremene ekonomije. Druga perspektiva se ogleda u izazovima kroz koje prolaze mladi na ličnom planu, na putu sazrevanja i sticanja potrebnih znanja, veština i drugih sposobnosti. Neki od izazova su (mali) fokus na neformalno obrazovanje, odsustvo ličnog plana razvoja, (ne)strpljenje ,pitanje samomotivacije i drugi.

Na koji način kompanije u Srbiji mogu pomoći mladima da se lakše izbore sa tim izazovima?

Verujemo da kompanije u Srbiji mogu da urade dosta na tom planu. Najpre da nastave da razvijaju svest i poslovnu kulturu da na zaposlene gledaju kao na najvažniji resurs a mlade zaposlene, talente – kao na nebrušene dijamante. Takve poruke osnažuju i motivišu mlade i stvaraju povoljno okruženje za njihov razvoj. Verujemo da je uticaj HR-a u kompanijama vrlo važan na ovom putu osvešćivanja ali svakako ne sme biti usamljen u tome. Razvoj programa stručne prakse, profesionalan prilaz procesima regrutovanja i selekcije, učestvovanje na panelima koje organizuju studenske i njima bliske organizacije su svakako dobar put. Kompanije imaju veću ulogu u privlačenju i razvoju mladih kadrova nego što se misli. Potenciramo važnost ulaganja u razvoj mladih, jer je jedina lošija stvar od toga da imate zaposlene u koje ste uložili a koji su našli bolju priliku i otišli jeste da niste uložili u njihova znanja i veštine i da su ostali. Da odogovrnost ne bude samo na jednoj strani, u svakoj prilici mladima sugerišemo da je neophodno da rade na sebi (nevezano za poslodavca) i da je formalno obrazovanje dobar put do posla, ali da u neformalnom obrazovanju leži tajna uspeha.

Dolazite iz Direkcije za ljudske resurse, kako biste posavetovali kompanije kada je u pitanju privlačenje i zardžavanje talenata? Šta je to što ljudi na početku svoje poslovne karijere danas traže?

Početak poslovne karijere je ujedno i period kada se još uvek istražuju mogući pravci profesionalnog razvoja i u neku ruku testiraju svoji potencijali i stavljaju na probu stečene veštine, znanja, stavovi i uverenja. Veliki sistemi kao što je Telekom imaju značajne prednosti na tom planu upravo stoga što mladim talentima priužaju velike mogućnosti da sagledaju svoju profesionalnu ulogu sa više strana kako bi na taj način mogli da steknu najpre širu sliku, a kasnije i profilišu odnosno uže fokusiraju svoj karijerni put i steknu potrebnu ekspertizu. Naravno, pored profesionalnog razvoja, imaju mogućnost i da svoju karijeru povedu u pravcu menadžerskih uloga.

I za kraj, koje su tri ključne veštine od krucijalne važnosti kako bi bili/ostali kompetentni na tržištu rada?

U svetu koji karakteriše konstantnost promena, fleksibilnost odnosno sposobnost brzog prilagođavanja svakako će biti visoko vrednovana veština. Na to bismo dodali informacionu i medijsku pismenost, odnosno mogućnost da u moru informacija koje su nam dostupne sada više i lakše nego ikada pre, možemo da dođemo upravo do onih koje su suštinski relevantne za nas u datom trenutku. I na kraju, neka to bude sposobnost povezivanja i saradnje sa drugima, jer ma koliko bili eksperti i poznavaoci svog posla i struke, uvek će biti nekog sa onim znanjima i veštinama koje nama nedostaju. Kada podvučemo crtu, ono što je najvažnije od svega jeste da ostanemo radoznali i spremni za učenje – bez straha da se nađemo na početku, da probamo nove stvari i iskoračimo iz ustaljenih stanovišta.

A.B.