Cirkularna ekonomija: budućnost ili utopija

Piše: Ana Maksimović, saradnik u oblasti korporativne održivosti, Qb Consulting

Beograd, 12. mart 2020. – Cirkularna ekonomija (CE) bi mogla da bude sledeći korak u razvoju svetske ekonomije. Ovaj model predlaže korišćenje resursa po principu zatvorenog kruga koji se bazira na principu kruženja materije i proticanja energije u prirodi. S obzirom da je trenutna ekonomija linearna, prelazak na cirkularno poslovanje bi ponudilo rešenje na pitanja efikasnijeg korišćenja resursa, kao i kooperativnog tretiranja otpada.

Da li će cirkularna ekonomija predstavljati sledeći korak ili će biti tek prolazni trend, zavisiće od toga kako uspemo da kao društvo prevaziđemo izazove koji će nastati njenom primenom.

Izazovi u primeni CE modela

Preispitivanje koncepta vlasništva

Trenutna ekonomija bazirana je na postojanoj potrošnji i konceptu svojine. Uzevši to u obzir, jedan od najvećih prepreka za implementaciju CE bi mogao biti prevazilaženje koncepta vlasništva kakvog ga poznajemo. U okviru cirkularnog modela, privatna svojina bi postala deljena svojina, i prešlo bi se na kupovinu usluga umesto proizvoda.

Jedan od primera je Uber kao kompanija koja je potpuno promenila ideju o prevozu. Putnici ne moraju da poseduju automobil kako bi stigli na odredište, niti Uber poseduje automobile kojima se njegovi klijenti prevoze. Umesto toga, Uber je platforma koja spaja putnike sa prevoznicima koji već poseduju vozila i koji vrše uslugu po mnogo povoljnijim cenama od lokalnih taksi službi. Na ovaj način, mnogo više putnika je u mogućnosti da sebi priušti prevoz automobilom bez da moraju da plaćaju sve takse registracije i održavanja koje podrazumeva posedovanje jednog automobila.

Poslovni model kompanije AirBnb se u početku činio kao dobro rešenje za putnike koji žele da prespavaju u drugom gradu, a ne mogu da priušte hotel. AirBnb je platforma koja spaja putnike sa vlasnicima nekretnina koji žele da izdaju sobu ili stan na određeni period. Poput Ubera, kompanija od svake transakcije uzima procenat. Videvši da mogu da zarade mnogo više izdajući svoj stan na par dana, umesto ga izdajući na mesečnom nivou, dosta vlasnika se pridružilo platformi, registrovalo svoje nekretnine, i počelo da izdaje smeštaj isključivo po turističkim cenama. Vlasnica garsonjere u centru Novog Sada preko AirBnb platforme zaradi 600-700€ mesečno, u poređenju sa 250-300€ koje bi zaradila da izdaje smeštaj lokalcima.

Vlasnicima se, svakako, više isplati da izdaju stanove turistima. Ali kako to utiče na cene smeštaja na duže staze? Što se više nekretnina izdaje turistima, to ih manje ostaje za izdavanje na mesečnom nivou. Istraživači sa Univerziteta Južne Kalifornije su zaključili da porast u broju nekretnina u određenoj oblasti grada utiče na rast cena zakupa smeštaja na mesečnom nivou.

Dok se u gradovima Srbije uticaj na cene smeštaja za kratkoročno izdavanje još uvek ne oseća, neki gradovi su morali da zakonski regulišu kratkoročno izdavanje nekretnina. Los Anđeles je, zbog strahovito visokih cena i ograničenosti smeštaja koje su učinile zakup nemogućim, morao da zabrani izdavanje stanova na par dana.

Primenjivost u različitom kontekstu

Da li je svaka faza modela CE primenjiva u različitim uslovima? Izdavanje proizvoda je jedan od poslovnih modela koji bi mogli da doprinesu poboljšanju kvaliteta proizvoda i njegovoj dugotrajnosti. Ako kompanija koja prodaje frižidere, umesto da proda proizvod, naplaćuje uslugu njegovog izdavanja i besplatne popravke u slučaju kvara, ići će joj u korist da sam proizvod izradi bolje. Ujedno, trošiće manje resursa jer će isti frižider trajati 10-15 godina, umesto dve godine, kao sada, do isteka garancije. Trajno rentiranje proizvoda bi donosilo stalne prihode kompaniji, te ne bi morali da brinu o prodaji što većeg broja proizvoda.

U Indoneziji frižidera ima u supermarketima i manjim prodavnicama, a dosta domaćinstava ih ne poseduje. Isto važi i za veš mašine. Indonežanska ekonomija već funkcioniše po principu deljenog vlasništva i prodaje usluga umesto proizvoda. Kada žele čist veš, ne kupuju mašinu već plaćaju lokalnom vešeraju za uslugu pranja i sušenja garderobe. Model kompanije koja rentira frižidere ne bi bio primenjiv u Indoneziji, jer većina stanovništva nema dovoljan standard kako bi uračunala trošak iznajmljivanja frižidera u porodični budžet.

Povratni efekat efikasnosti

Cirkularna ekonomija bi omogućila bolje iskorišćavanje resursa. Porast u efikasnosti i ponovno iskorišćavanje resursa bi mogli da dovedu do eko-efikasnosti ili do povratnog efekta. Eko-efikasnost se ispoljava kao smanjenje stope proizvedenog i potrošenog, što dovodi do smanjenja stope eksploatacije novih materijala. Veoma često eko-efikasnost, umesto smanjenja potrošnje, može dovesti do povratnog efekta: povećanja stope korišćenja materijala. Zašto? Jer može uticati na cenu.

Efikasnije korišćenje materijala izaziva pad cena proizvoda. Niže cene uzrokuju veću potražnju i samim tim porast stope potrošnje tog resursa. Ovo je potpuno suprotan efekat onom za koji se CE model zalaže.

Bez jednostavnog rešenja

Korporacije primećuju trend koji uzrokuju nove generacije potrošača zahtevajući transparentnost i savesno poslovanje. Umesto prilagođavanja poslovog modela izazovima budućnosti, čini se da multinacionalne kompanije iskorišćavaju otvaranje novih tržišta na račun jačanja lokalne ekonomije. Jednostavno rešenje na ekološke probleme ne postoji. Implementacija CE biće, kao i do sada, praćena brojnim problemima vezanim za nejednakost, kvalitet uslova rada, sprovođenje demokratije.