Cirkularna ekonomija: šta je i kako se primenjuje u Srbiji

Piše: Ana Maksimović, saradnik u oblasti korporativne održivosti, Qb Consulting

Beograd, 28. mart 2020. -Trenutni ekonomski sistemi posluju po principu linearne ekonomije (“uzmi, proizvedi, baci” (1)), ignorišući činjenicu da u zatvorenom sistemu ograničenih resursa kakva je naša planeta, sistemi i procesi moraju biti zatvorenog tipa. Cirkularna ekonomija (CE) promoviše ideju da naše shvatanje napretka treba biti usklađeno sa granicama sistema u kome živimo. 

Odum i Odum (2) zapažaju obrazac koji karakteriše većinu prirodnih sistema (plima i oseka, ciklus razvoja zvezde, bakterijske kolonije) tokom kog se smenjuju četiri faze: 1) rast, 2) klimaks i stacionarno stanje, 3) pad, i 4) stanje niskoenergetske obnove. Svaka faza ciklusa uslovljava sledeću fazu. Fazu rasta karakteriše izobilje resursa, niska efikasnost njihovog korišćenja, a ujedno i negativan uticaj na životnu sredinu i visoka kompeticija. Naša ekonomija je trenutno u kasnoj fazi rasta. Zastupnici CE smatraju da će tokom stacionarnog stanja biti potrebno da potpuno redefinišemo način proizvodnje i potrošnje koji su obeležili fazu rasta. 

Osnovni principi CE

Osnovni principi modela su redukcija, ponovna upotreba i reciklaža. Sva tri nivoa na kojima se ovaj model razvija: mikro, mezo i makro nivo moraju primeniti svaki od njih. Tokom primene CE modela, primećuju se dva pristupa: top-down (prisutniji u Aziji) gde je vlada zadužena za njegovu promociju, i bottom-up (zastupljeniji u Evropi) koji predvode lokalne inicijative građana i preduzetnika (3).

Mikro nivo

Na mikro nivou primene modela glavni fokus je na ekodizajnu i čistijoj proizvodnji. 

Čistija proizvodnja i ekodizajn

Čistija proizvodnja podrazumeva izradu robe tokom koje se sprečava zagađenje, smanjuje količina toksina ispuštenih u okruženje i čiji je dizajn u skladu sa životnom sredinom (4). Ekodizajn se odnosi na kreiranje visoko kvalitetnih proizvoda čija funkcionalnost nije umanjena. Ovi proizvodi se lakše popravljaju jer su konstruisani za duži životni vek, obnovu i reciklažu. Električni uređaji dizajnirani na ovaj način karakteriše energetska efikasnost i zamena delova produžava njihov životni vek. Novi propisi pod okriljem EU direktive o “ekodizajnu” će u Srbiji obezbediti kontrolu kvaliteta i efikasnosti električnih uređaja i dovoljno rezervnih delova za popravku.

Odgovorna potrošnja i javne nabavke

Kako bi se CE model ostvario na mikro nivou, potrebno je podržati odgovornu potrošnju građana i zelene javne nabavke. U oba slučaja je podrška republičke vlasti od presudnog značaja. U Srbiji postoji Eko znak koji je dobrovoljna oznaka za proizvode čiji je potpuni životni ciklus ocenjen kao pogodan za životnu sredinu. Eko oznake pomažu potrošačima da izaberu proizvode koji su održiviji. Alatima sličnim Eko znaku vlasti bi trebalo da olakšaju potrošačima izbor pri kupovini. Što se tiče zelenih javnih nabavki, Centar za održivi razvoj Srbije (CORS) je pokrenuo inicijativu da kupovina dobara, usluga i radova dobije dimenziju održivosti. 

Mezo nivo

Na mezo nivou CE podrazumeva saradnju u okviru eko industrijskih parkova (EIP) i udruživanje u regionalne mreže kako bi se nusproizvodi i otpad iz procesa jednog preduzeća koristio kao resurs u poslovanju drugog. Ovakva organizacija smanjuje otpad iz procesa i emisije, a vrlo često i čini same sisteme efikasnijim što se tiče potrošnje vode i energije. Najpoznatiji primer EIP-a je Kalundborg (5) u Danskoj, čiji su se upravinici udružili još 60-ih jer su uvideli ekonomsku dobit ovakvog partnerstva. 

Srbija još uvek nema EIP ni regionalne simbiotske mreže za razmenu otpada iz industrijskih procesa, ali je tokom 2019. uz pomoć organizacije iz regiona Circlar change napravljen nacrt plana za prelaz na cirkularno poslovanje. 

Makro nivo

Poslednji, makro nivo, podrazumeva udruživanje u eko-gradove i model zajedničkog vlasništva. 

Eko-gradovi

Širom Evrope eko-gradovi već postoje u Nemačkoj, Britaniji, i Švedskoj. Ovakvi gradovi koji su prilagođeni životu koji je više u skladu sa prirodom. Postoje sistemi za sortiranje otpada i reciklaža je prioritet stanovništvu. Takođe, koriste se čisti izvori energije i ima sistema reciklaže vode. Efikasnost gradova se meri po uštedi vode i energije, kao i procesu iskorišćenja otpada, tako da se mogu uporediti po učinku. Grad koji najbolje rukovodi otpadom na svetskom nivou je San Francisko (6). U Srbiji još uvek nema planova za izgradnju eko-gradova, s obzirom da se trenutno reciklira samo 3% otpada, i prioritet za dalji rad je na organizaciji sistema za sortiranje smeća i reciklažu.

Model zajedničkog vlasništva i modeli saradničke potrošnje

Redefinisanje vlasništva bi mogla biti najteža stavka u prelasku na sistem zatvorenog kruga. Zajedničko vlasništvo se odnosi na kupovinu usluge umesto posedovanja proizvoda. Primer za ovo su modeli kompanija Uber i BlablaCar gde korisnik plaća za vožnju po potrebi, i nema potrebe da poseduje sam automobil. Modeli saradničke potrošnje uključuju deljenje, trampu, iznajmljivanje, pozajmljivanje, i darivanje stvari. Na globalnom nivou, dobar primer je Patagonijin sajt Worn Wear gde korisnici mogu da prodaju ili kupe polovne odevne proizvode kompanije i time produže životni vek proizvoda. 

U Srbiji postoji dosta Facebook grupa poput Just Give i sajtova preko kojih se mogu prodati/kupiti/pokloniti stare stvari, a stanovništvo često posećuje radnje polovne garderobe. U Novom Sadu je pokrenuta inicijativa za otvaranje biblioteke stvari, Stvaraoteka, čiji je cilj da ljudi iznajmljiju ono što im treba par puta godišnje (merdevine, bušilice, kosilice) umesto da kupuju. Takođe, vidimo i interesovanje u porastu vezano za temu života bez otpada, te su grupe i stranic koje se bave ovom temom česta mesta na kojima građani mogu da diskutuju o svojim malim koracima ka boljem životu.

Ono što možemo da primetimo je da u Srbiji bottom-up inicijative, kako individualne, tako i preduzetničke, postaju sve popularnije. Deo stanovništva je već prihvatio nove potrošačke obrasce i priželjkuje da vidi promene na regionalnom nivou. Do tada preostaje da svako deluje onoliko koliko može, šireći ideju o zatvorenom krugu kao o novoj fazi svetskog ekonomskog poretka. 

Literatura:

1. Ness, D., 2008. Sustainable urban infrastructure in China: towards a factor 10 improvement in resource productivity through integrated infrastructure system. Int. J. Sustain. Dev. World Ecol. 15, 288-301. 
2. Odum, H.T., Odum, E.C., 2001. A Prosperous Way Down. University Press of Colorado, Boulder, Co.
3. Brown, G., Stone, L., 2007. Cleaner production in New Zealand: taking stock. J. Clean. Prod. 15, 716-728.
4. Ghisellini P., Cialani C., Ulgiati S., 2015. A review on circular economy: the expected transition to a balanced interplay of environmental and economic systems. Journal of Cleaner Production, Vol. 114, 11-32.
5. Heeres, R.R., Vermeulen, W.J.V., De Walle, F.B., 2004. Eco-industrial park initiatives in the USA and the Netherlands: first lessons. J. Clean. Prod. 12, 985-995.
6. Zaman, A.U., Lehmann, 2013. The zero waste index: a performance measurement tool for waste management systems in a “zero waste city”. J. Clean. Prod. 50, 123-132.