AKCENAT NA KVALITETU, A NE KVANTITETU

Stručna praksa u malim i srednjim preduzećima u Srbiji

Beograd, 28. jun 2018. – Budući da mala i srednja preduzeća (MSP) u Srbiji čine 99,9% privrednih subjekata sa 837,5 hiljada zaposlenih i učestvuju sa više od trećine u društvenom bruto proizvodu, uloga koju imaju u uključivanju mladih ljudi na tržište rada je velika. Forum za odgovorno poslovanje istražio je na koji način se organizuju stručne prakse u malim i srednjim preduzećima, i tom prilikom naišao na primere dobre prakse, koji deluju ohrabrujuće.

Marija Pantelić, Menadžerka ljudskih resursa i održivosti, Bosis

Marija Pantelić, Menadžerka ljudskih resursa i održivosti, Bosis

U razgovoru sa Marijom Pantelić, Menadžerkom ljudskih resursa i održivosti preduzeća Bosis iz Valjeva koje se bavi proizvodnjom štampane i kaširane ambalaže za najveće domaće i svetske brendove, saznali smo da preko 200 studenata poseti Bosis godišnje i upozna se sa različitim zanimanjima u grafičkoj industriji od proizvodnje do administracije i menadžmenta. “Trudimo se da se praktikanti osećaju od samog početka kao deo Bosisa. Pružamo im priliku da imaju isto iskustvo kao naši novozaposleni, da iskuse kako izgleda ulazak u jednu kompaniju od procesa selekcije, orijentacije, obuke za rad, treninga, ocene performansi do samog izlaska iz organizacije.” podelila je Marija pristup koji je preduzeće usvojilo u radu sa praktikantima.
To potvrđuje i Milan Kolarević, zaposlen na radnom mestu majstor ofset štampe, koji je kao srednjoškolac Tehničke škole Valjevo stručnu praksu obavljao upravo u Bosisu. Po završetku srednjeg obrazovanja, kada je i praktično savladao osnove štamparskog “zanata”, dobio je ponudu za zaposlenje na poziciji Pomoćnika majstora ofset štampe. “Za Bosis nisam ni znao, jer sam iz okoline Valjeva. Kada sam došao na praksu nisam ni mogao da zamislim kako izgledaju mašine. Polako sam upoznavao materijale, sve operacije u proizvodnji. Pričao sam sa drugovima koji su išli u druge male štamparije gde ništa nisu morali da rade i dobijali su potpise, a kod nas je uvek bilo dinamično. Bilo mi je nekad i malo teško. Prvo sam pomagao majstoru oko čišćenja mašina, a danas sam i ja mentor praktikantima.”, kaže Milan.

bosis-proizvodnja

Proizvodnja u Bosisu: Više o praksi u Bosisu kao primeru dobre prakse možete pročite u celom intervjuu.

Organizaciji stručne prakse u sektoru ugostiteljstva, gde je takođe angažovan veliki broj praktikanata godišnje, ozbiljno se pristupa i u Hotelu Mariott. Ovde stručnu praksu obavljaju studenti i srednjoškolci u sektorima recepcije, domaćinstva, kuhinje, održavanja, finansija i računovodstva, kao i odeljenju za hranu i piće.

Oni imaju priliku da steknu pre svega, iskustvo u tome kako funkcioniše hotel visoke kategorije, koje standarde je potrebno da poštuju i kako da ih ispune, kako se rešavaju neprijatne situacije, i na koji način da gostima obezbede ugodan i nezaboravan boravak u hotelu. „Ono što hotel Courtyard Belgrade City Center dobija uključivanjem mladih u naše razne programe, to su zasigurno motivisani ljudi koji žele da grade karijeru u oblasti ugostiteljstva i na taj način omogućavamo praktikantima da pre završetka školovanja steknu iskustvo, radne navike i samim tim olakšavamo kasnije zapošljavanje tih istih praktikanata koji su već upoznati sa radom u hotelu i lakše će se uklopiti u kolektiv.”  Izjavila je za odgovornoposlovanje.rs, Maja Gudžulić, Menadžerka ljudskih resursa hotela Marriott Courtyard City Centar.

Izvor: vrtlari.rs

Izvor: vrtlari.rs

Da i mala preduzeća mogu raditi sa praktikantima, ali da to može zahtevati i dodatan napor kada je  u pitanju mali tim i ograničeni ljudski resursi, potvrdio nam je Branislav Sekulić iz preduzeća Vrtlari, pred put u Ameriku na Fancy food show, gde se spremaju da predstave domaće proizvode i plasiraju najrazličitije vrste hrane (domaći ajvar, džem, sokovi). „Za svakog praktikanta su bili zaduženi mentori, koji su pratili njihov rad i određivali radne zadatke u toku dana koje su dobijali od njih. Uloga mentora je da ih na praktičan način uvede u osnove sticanja iskustva u radu sa mašinama, obradom, procesom proizvodnje od početka do kraja.“ izjavio je Sekulović. Ovo preduzeće realizovalo je stručne prakse u oblasti tehnologije prerade voća i povrća. Praktikanti su imali priliku da steknu znanja koja nisu zasnovana na teoriji i suočavaju se sa rešavanjem niza problemskih zadataka u toku obavljanja posla.  

 Važan deo ličnog i profesionalnog razvoja mladih, pored redovnog školovanja, svakako jesu i programi stručnih praksi. Uzimajući u obzir procenat koji mala i srednja preduzeća uzimaju u ukupnom broju poslovnih subjekata u Srbiji, lako možemo da vidimo da upravo raznovrsnost delatnosti koje obavljaju može značajno da doprinese osposobljavanju mladih da budu kvalitetan kadar u savremenom privrednom okruženju. Pored toga, ne treba zanemariti ni pozitivne efekte koje zaposleni i samo preduzeće imaju od organizovanja stručih praksi, a koji se ogledaju pre svega u formiranju kvalitetnih budućih zaposlenih u skladu sa potrebama i identitetom kompanije, dok aktuelni zaposleni kroz proces mentorstva imaju priliku da stalno nadograđuju sopstveno znanje i dalje se usavršavaju. Međutim, da bi interesi i potrebe svih strana bili na pravi način zadovoljeni neophodna je sistematska saradnja biznisa i školstva, uz adekvatnu potporu praktičnih politika i podsticaja od strane države koja treba da omogući lakši dolazak do mladih kojima je stručno osposobljavanje neophodno u kompanijama koji potražuju radnu snagu.

Ipak, u praksi i dalje postoje brojni izazovi koji usporavaju pripremu mladih za izlazak na tržište rada. Za privredu uopšte, najveći je problem to što se za brojne stručne obrazovne profile ne mogu pronaći ekvivalenti u realnom biznisu, ili sa druge strane raznovrsnost otvorenih pozicija na tržištu rada ne može da bude popunjena usled nedostatka školovanih kadrova za nova zanimanja. Sa druge strane, specifičnost sektora MSP ogleda se i u malom broju zaposlenih, te postoji izazov kako postići dobru koordinaciju između redovnih poslovnih obaveza i kvalitetnog mentorstva ka praktikantima. Takođe, često se ističe i problem motivacije mladih da istraju u redovnom dolaženju na praktičnu nastavu, pored redovnih školskih obaveza.

Na kraju, naglasak na kvalitetu je ključna tačka oko koje se slažu predstavnici MSP. Pažnja treba da bude usmerena na kvalitet stručne obuke, kako bi mladi bili osnaženi da lakše dolaze do željenog zaposlenja. Mentorska podrška i evaluacija napretka su ovde ključni elementi, koji ne smeju da budu izostavljeni u korist produkcije velikog broja praktikanata bez adekvatnog znanja. Iz kompanije Bosis poručuju da ne postoji veće zadovoljstvo od onoga kada znate da ste zaslužni za profesionalni uspeh mlade osobe, čak iako se ona ne zaposli u vašoj kompaniji odmah nakon završenog programa prakse.

eu talent

Forum za odgovorno poslovanje zajedno sa partnerima iz 12 evropskih zemalja učestvuje u projektu EU Talent podržanom od strane Evropske unije preko programa Erasmus+, kome je fokus upravo na promociji kvalitetnih stručnih praksi u malim i srednjim preduzećima.

U okviru ovoga projekta nastala su i neka praktična rešenja, a o čemu se radi objasnila nam je Teodora Pasulj, koordinatorka projekta EU talent, ispred Foruma za odgovorno poslovanje:  „Sva zainteresovana preduzeća kvalitet stručne prakse mogu proveriti vrlo jednostavno preko online alata za procenu koji se nalazi na sajtu eutalent.org. Popunjavanje upitnika koji je dostupan i na srpskom jeziku nudi mogućnost procene kvaliteta stručnih praksi, kao i poređenje rezultata sa prosekom u drugim kompanijama. Ovo može biti vrlo koristan alat kako za procenu, tako i inspiracija i podsticaj za različita unapređenja”.

T.P. i B.I.