ULOGA BIZNISA U TOKU IZBEGLIČKE KRIZE

Beograd, 21. decembar 2015. – Na šestoj godišnjoj konferenciji CSR Forum (9.12.) održana je panel diskusija  Izbeglička kriza, uloga biznisa, u kojoj su učestvovali Vesna Savić, šefica odseka za saradnju sa privatnim sektorom u UNICEF-u Srbija, Hans Friedrich Schodder, predstavnik UNHCR Srbija i Ivan Lalić, iz MIKSER house i Refugee Aid Serbia. Diskusiju je moderirao Miša Stojiljković, novinar.

KLJUČ JE U PARTNERSTVU

U Srbiju je od juna do decembra 2015. ušlo preko 400.000 izbeglica. Broj je svakog meseca rastao  – u oktobru je prešao 180,000, dok je u novembru bio nešto manji zbog vremenskih uslova koji su zadesili migrante u Turskoj i Grčkoj.

Svi učesnici diskusije saglasili su se da se Srbija odlično snašla u ovoj ulozi koju joj je nametnula situacija.Da nijedan sektor nije podbacio potvrdila su sva tri govornika.

Predstavnik UNHCR-a, Hans Friedrich Schodder, glavni razlog za ovakvu situaciju vidi u tome što su svi bili veoma aktivni: vlada, predstavnici civilnog i biznis društva, opšta  javnost. On smatra da ljudi u Srbiji razumeju izbeglice jer su i sami bili u sličnoj situaciji i na najbolji način saosećaju i pružaju podršku.

Dobra koordinacija međunarodnih organizacija kakva je UNHCR, civilnog sektora i države je posebno bitna.

„Ovo je tema oko koje se može postići konsenzus. To je dobro za ovu sredinu. Saradnja je preko potrebna, niko ne može sve sam“ – objašnio je Ivan Lalić i dodao daje posebno zadovoljan što svako ko dođe u Beograd zna da tu može da pronađe pomoć. U Miksalištu, koje je već nekoliko meseci utočište za izbeglice,  dnevno je prisutan veliki broj volontera. Oni su do sada dolazili iz više od 40 zemalja, stvarajući  pozitivnu atmosferu i pružajući pomoć koja je neophodna.

S obzirom da se Srbija prvi put našla u ovakvoj, veoma specifičnoj situaciji mnogo stvari je moralo da se rešava u hodu. Vesna Savić kao jednu od glavnih uloga UNICEF-a izdvojila  pronalaženje najefikasnijih načina da se pruži adekvatna pomoć, pre svega u procesu registracije. To je postignuto tako što je obezbeđena mogućnost registracije ljudi 24 sata na svim graničnim prelazima. Ona je posebno istakla važnost sakupljanja različitih informacija koje se tiču broja ljudi, koliko ima dece, kog su uzrasta.

 „Podaci su važni kako bismo mi i naši partneri, vlada i kompanije, planirali i odvojili svoje resurse i pružili adekvatnu pomoć. Zemlje u koje izbeglice ulaze na osnovu tih podataka će moći da planiraju kako da preraspodele svoja sredstva.“  Ona je navela Big Data sistem sakupljanja podataka kao odličan primer na koji se može doći do svih potrebnih informacija i da je uloga biznis sektora da tu pomogne, u smislu znanja, kapaciteta i tehnologije koju koriste. Naravno, to sve je moguće samo u bliskoj saradnji sa državnim institucijama jer Big Data pored sjajnih rezultata podrazumeva i neke rizike (lični podaci), pa  je neophodno unapređenje regulatornih okvira koji bi omogućili preciznije, efikasnije i brže sakupljanje podataka.

ULOGA BIZNISA

„Vanredna situacija može da se dogodi bilo kada i bilo gde. Porebno je da kompanije u okviru svoje poslovne strategije imaju pravilnik o tome kako će se kompanija ponašati u vanrednoj situaciji, kompanije moraju da znaju na koga će usmeriti  svoju podršku i koja je vrsta te podrške, sa kojim organizacijama i državnim  institucijama će sarađivati. Tako bi i državne institucije imale bolji pregled na šta mogu da se oslone“ – objasnila je Vesna Savić i dodala da je jako bitno da  kompanije obaveste svoje zaposlene o svim informacijama koje poseduju kako bi oni bili uključeni u pružanje pomoći. Ključno je da u ovom segmentu sve bude sinhronizovano i uređeno.

Veliki broj kompanija, visoko pozicioniranih menadžera, intelektualaca, predstavnika stranih ambasada  je pomoglo, kako svojim donacijama tako i volontiranjem koje je bilo preko potrebno, a da zauzvrat nisu tražili nikakvu protiv „uslugu“, u smislu promocije.

„To su bile normalne ljudske reakcije. Fasciniran sam koliko je taj humanistički talas sa Miksališta dospeo i do njih. Desila se neka vrsta lepe katarze i među gradjanima i medju kompanijama“-istakao je Lalić dodajući da im to posebno znači„Miksalište i Refugee Aid nisu institucije ispale iz sistema već iz ekstenzija strasti, dobre volje, pozitivnog pogleda na svet, na zajedničke vrednosti, što nam daje čvrstinu i pokazuje da je dobro to što radimo i da ćemo u nekom trenutku napraviti neku instituciju koja će trajati kao dobar show case šta sve može da se uradi kada se ljudi udruže. I u tom mozaiku svakako je biznis sektor veoma bitan deo.“

Učesnici diskusije podelili su i stav da je podrška biznis sektora sada najpotrebnija u poboljšanju tehnologije koja se koristi.  Korišćenjem tehnologije izubeglice su u kontaktu sa svojim porodicama, putem sms poruka im stiže finansijska pomoć, volonteri iz celog sveta se tako informišu o situaciji ovde i dolaze da pomognu,  olakšava se registracija (posredstvom Big Date da se izbeglice ne registruju u svakoj zemlji ponovo, već samo da prođu verifikaciju).

Ivan Lalić je iskoristio ovu priliku i pozvao  IT firme koje su spremne na saradnju kako bi se napravila dobra informatička online mapa, koja bi veoma značila jer veliki deo izbeglica ima mobilne telefone i smartphone uređaje.

U vanrednim situacijama deca su najugroženija zato je UNICEF organizovao dečije kutke, gde su deca mogla bar na trenutak da se osete kao deca, da se poigraju igračkama koje su nabavljenje u saradnji sa  njihovim korporativnim partnerima (IKEA, Vojvođanska banka…).

U UNICEF-u se trude da predvide sve moguće okolnosti u kojima kao organizacija mogu da doprinesu i pomognu državi da se sa ovim problemom suoči na što efikasniji način. Bolja koordinacija sa privrednim udruženjima koja bi  mapirala potencijalne partnere koji se bave proizvodnjom različitih proizvoda koji se kupuju u vanrednim situacijama, potom da li postoje kapaciteti da se ti proizvodi dovoljno brzo proizvedu i isporuče, trenutno su oblasti u kojima je  potrebno unapređenje saradnje.

PORUKA

Kao predstavnik biznis i civilnog sektora, Lalić je poručio svim akterima da treba da nastave da se bore i pomažu koliko mogu jer će kriza  potrajati. On se nada da će u buduće doći do još bolje saradnje i koordinacije sa državom.

Schodder je istakao važnost nastavka saradnje biznis sektora i civilnog društva, da je bitno da svi sektori dele zajedničko razumevanje ove situacije,  i da je ovo prilika za biznis da reaguje i pomogne društvu..

Za kraj, Vesna Savić je poručila „Svako želi da vidi svoje dete zaštićeno, sito, da ga pokrije. Međutim, mnogi ljudi nisu u situaciji da to dožive. Zato je dobrota koju možemo da podelimo sa ljudima najvažnija, podrška i pomoć u nevolji potrebni su svima. Danas su to ljudi koji prolaze kroz našu zemlju, ali nikada se ne zna šta će sutra biti….“

Na kraju, učesnici su imali prilike da pogledaju kratak video Internaciolnog festivala Human District koji ilustruje razmere izbegličke krize i poziva na toleranciju i razumevanje.

Autorka:
Aleksandra Stefanović,
Apsolvent na Fakultetu političkih nauka,
novinarsko-komunikološki smer