Moguće je “promeniti klimatske” promene

Beograd, 28. mart 2015 – Ujedinivši milione ljudi širom sveta za promenu klimatskih promena, večeras u 20.30h simboličnim isključivanjem svetla, u sve 24 vremenske zone, obeležen je još jedan Sat za našu planetu. Ovu najveću globalnu volontersku akciju po sedmi put u Srbiji, a deveti put u svetu organizovao je WWF-Svetski fond za prirodu.

Sat za našu planetu  ove godine je postigao svoj planetarni rekord: akcija je obeležena u 172 zemlje, uključujući i one najpogođenije klimatskim promenama poput Filipina, Maldiva i Madagaskara, kao i zemlje u kojima je emisija ugljen-dioksida najviša poput Kine, Brazila i SAD. Rekord je opet postignut I u Srbiji sa ukupno 91 gradom i opštinom učesnika akcije, 172 škole brojne kompanije, mediji, organizacije civilnog društva i pojedinci.

“Ujedinivši 430 partnera širom Srbije u 91 gradu i opštini, Sat za našu planetu nam jasno pokazuje da samo zajedničkom akcijom možemo zaustaviti uništavanje planete, jer ljudi na planeti ima sve više, a prirodnih resursa sve manje i zato je neophodno da ih efikasno koristimo. Svaka isključena sijalica je bitna, jer uliva nadu da je moguće promeniti klimatske promene”, izjavila je Duška Dimović, direktorka WWF-Svetskog fonda za prirodu u Srbiji.

Na centralnom događaju u Beogradu na Trgu Republike organizovana je izložba u mraku pod nazivom „Isključi svetlo, osvetli problem“, a nastupio je i dečji hor RTS-a Kolibri. Posetioci su mogli okretanjem pedala na stacionarnim biciklima da “osvetle problem” i vide panele na kojima su prikazani problemi uzrokovani klimatskim promenama. Uz pomoć UG Ulice za bicikliste, organizovana je i spora biciklistička trka.

„Ohrabrujuće je da se ovoj akciji pridružuje sve veći broj ljudi, jer time jasno pokazujemo da je svet moguće ujediniti u borbi za očuvanje prirodnih resursa i klimatskih promena. S obzirom da je akcija sve masovnija i u Beogradu i Srbiji, time razbijamo predrasude da je delovanje pojedinca toliko malog efekta da se ne vredi truditi. To je naravno potpuno pogrešno, jer milioni ljudi zajedno mogu da načine ogromne promene“, izjavila je Darinka Radojević, pomoćnik sekretara Sekretarijata za zaštitu životne sredine Grada Beograda.

Održivi transport bio je centralna tema i u Novom Sadu, gde se održala vožnja biciklom od Limanskog parka do Trga Slobode, na kom se odvijala centralna manifestacija. Građani su se uz akustične bendove, recitale i modnu reviju pridružili akciji i u Nišu na Niškom keju.

Večeras su širom Srbije isključena svetla na brojnim zgradama i znamenitostima. U Beogradu je isključena dekorativna rasveta na zdanjima Starog dvora, Skupštine i Vlade Srbije, na Kalemegdanskoj tvrđavi, Trgu Republike, Hramu Svetog Save, Tornju na Avali, na mostovima i mnogim drugim zgradama. U Novom Sadu, ukrasna rasveta je isključena na zgradi Srpskog Narodnog Pozorišta, Petrovaradinskoj tvrđavi, Novosadskom univerzitetu, mostu Duga i drugim zdanjima, a u Nišu na Narodnom pozorištu, Tvrđavi, trgovima i drugim objektima.

Od Kambodže preko Kameruna do Kolumbije, brojni domovi, kancelarije, zgrade i spomenici su se zatamnili i ujedinili svet u borbi protiv klimatskih promena, uključujući preko 1200 čuvenih svetskih znamenitosti poput Ajfelovog tornja u Parizu i Golden gejt mosta u San Francisku, kao i 40 zdanja koja su pod zaštitom UNESKO-a, poput Akropolja u Atini i dvorca u Edinburgu.

Partneri na projektu su agencija Leo Burnett Beograd i Coca-Cola sistem Srbija. Akciju je ove godine podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Gradska uprava Grada Beograda, Gradska uprava Grada Novog Sada, Stalna konferencija gradova i opština, RTS, Delhaize Srbija, brojne organizacije civilnog društva, kompanije, škole, pojedinci, ali i brojne poznate ličnosti – bend Zemlja gruva, hor Kolibri, ekipa iz emisije Uzbudilnik, i mnogi drugi.

WWF zajedno sa partnerima poziva učenike osnovnih škola da se uključe u akciju i putem onlajn likovnog konkursa “Promeni klimatske promene”. Konkurs traje do 5. aprila. Više informacija na wwf.rs.