Zapošljavajte CSR profesionalce i dajte im vetar u leđa

Piše: Milica Mišković

Srbija ima malu, ali posvećenu CSR zajednicu – to uvek pomisllim kada učestvujem na međunarodnim događajima, gde mnoge inicijative i projekti sprovedeni u Srbiji mogu služiti kao primer dobre prakse u širim evropskim, pa i svetskim okvirima. Nadajmo se da će ta mala zajednica, vrlo brzo porasti, jer rastuće zakonske obaveze koje stižu sa nivoa Evropske unije, te promena biznis modela kao odgovor na rastuće izazove sa kojima se svakodnevno suočavamo, nesumnjivo, nameću potrebu za profesionalcima koji su osnaženi da se bave temama u vezi sa održivošću.

Sećam se da smo 2016. godine na strateškom planiranju Foruma za odgovorno poslovanje na Paliću, po prvi put osvestili da je CSR profesija u nastajanju i da treba da govorimo o specifičnim znanjima i veštinama koje su CSR[1] profesionalcima potrebne. CSR profesionlci rasli su i razvijali se kroz praksu, i tek u poslednjih nekoliko godina, uočava se značajniji porast potrebe za uvođenjem ove funkcije, pre svega, kod velikih kompanija. Zato je kao jedan od specifičnih ciljeva Foruma za odgovorno poslovanje, postavljen nakon obeležavanja desetogodišnjice postojanja 2018. godine, da zajedno sa poslovnim liderima koji su posvećeni principima održivosti,  okuplja i osnažuje i CSR profesionalce kao pojedince, kako bi oni gradili bolji biznis, a tako stvarali i bolje društvo.

U želji da istakne značaj uloge CSR profesionalaca kao i da oda priznanje pojedincima koji se ovim pitanjima bave, na listi koju je inicirao Forum za odgovorno poslovanje  i koja je predstavljena u magazinu Biz Life, u saradnji sa partnerima – Smart kolektivom i Represent Communications, našlo se 58 profesionalaca.

Ko su CSR profesionalci u Srbiji?

Kriterijumi za uključivanje na listu postavljeni su široko i podrazumevali su najmanje 5 godina iskustva u radu na sprovođenju korporativnih projekata društvene odgovornosti/održivosti. Poziv je bio otvoren kako za zaposlene na pozicijama u čijoj se nadležnosti nalazi CSR, tako i za eksterne saradnike i konsultante koji pružaju usluge u oblasti održivosti. Još jedan uslov bio je da je osoba prepoznata u okviru svoje kompanije ili šire zajednice kao zagovornik primene principa odgovornog i održivog poslovanja, i da kao takva, promoviše odgovorno i održivo poslovanje unutar šire poslovne i društvene zajednice, te je, stoga bila otvorena i mogućnost nominacije od strane kolega i saradnika. 

Najveći broj profesionalaca, preko 90%, dolazi iz biznis sektora od čega je 81% zaposleno na radnim mestima u čijoj se nadležnosti nalaze pitanja iz oblasti održivosti, a nešto manje od jedne petine pruža konsultantske usluge za različite kompanije. Kod nešto manje od polovine (48%) u pitanju je samostalna funkcija u čijem se nazivu eksplicitno pominje CSR/održivost, dok su preostale funkcije uglavnom vezane za korporativne komunikacije i/ili korporativne poslove.  Na listi se nalazi četiri puta više ženskih profesionalaca od njihovih muških kolega, a među višim korporativnim pozicijama koje u svom nazivu imaju “održivost” nalaze se čak 4 direktorke. Među profesionalcima se takođe nalaze i 2 predstavnice akademske zajednice.       

Važno je razumeti da kroz inicijativu nije vrednovano (iako toga nesumnjivo ima među izabranima) lično angažovane pojedinca u pogledu filantropskih davanja, volontiranja, potom da, nije obuhvatila mlade na početku karijere, kao ni socijalne preduzetnike koji svakako zaslužuju posebno priznanje. Inicijativa je, uglavnom, obuhvatila seniore koji su kroz dosadašnje iskustvo razvili duboko razumevanje i odgovarajući set znanja i veština za integraciju etičkih, socijalnih i aspekata životne sredine u svakodnevno poslovanje.

Budućnost pred profesionalcima u oblasti održivosti  

Samo prelazak na zeleniju ekonomiju mogao bi stvoriti 24 miliona novih radnih mesta širom sveta do 2030. godine, ako se uspostave prave politike, kaže Međunarodna organizacija rada (ILO). S druge strane, upravo bi nedostatak kadrova sa adekvatnim veštinama i ekspertizom u oblastima koje su povezane sa klimatskim promenama, cikularnom ekonomijom, izveštavanjem o odživosti i drugim, mogao privredu koštati milijarde evra, zaključci su nekih od globalnih istraživanja.

I dok broj oglašenih pozicija koje u svom nazivu imaju reči „održivost“, „esg“ i „csr“  raste, postavlja se pitanje gde naći adekvatne kadrove koji će odmah moći da se posvete ovim temama kao specijalisti i praktičari. Inovirani obrazovni programi jedan su od puteva, a neformalno obrazovanje, razmena znanja i prva radna iskustva, drugi.

Tako je i Forum za odgovorno poslovanje, prateći potrebu da se mladima približi odgovornost i održivost poslovanja, tokom 2020. godine započeo sa realizacijom edukativnog programa za mlade “CSR praksa”. Do sada su dve generacije mladih učestvovale u programu koji je okarakterisan kao jedna od retkih prilika da se kroz susrete sa profesionalcima mladi upoznaju sa različitim aspektima održivog poslovanja i čuju iz prve ruke sve velike i male „tajne zanata“. Kompanije i profesionalci okupljeni u Forumu na ovaj način osnažuju mlade, kako bi jednog dana bili sjajni ambasadori održivog poslovanja na svojim radnim mestima.  

Odgovornost poslovnih lidera

Pored specijalista za različite teme u oblasti održivosti, odgovornost na poslovnim liderima, nesumnjivo leži i u prepoznavanju ove uloge i jačanju njenog uticaja u sistemu korporativnog upravljanja kroz uvođenje viših menadžerskih/direktorskih pozicija.   

„Pozicija Chief Sustainabilty Officer (CSO) brzo postaje jedna od najvažnijih i najuticajnijih pozicija u korporativnom svetu i sve je važnija za konkurentnost na tržištu. Veoma se nadam da ću videti velike kompanije širom sveta da imenuju odgovarajuće kadrove kako bi osigurale da je održivost centralna za poslovnu strategiju, donošenje odluka, nabavku, lance snabdevanja i angažovanje kupaca.“  izjavio je Princ od Velsa u novembru 2020. godine, prilikom osnivanja kluba S30 u okviru Sustainable Markets Initiative koju su pokrenuli poznata revizorska i konsultantska kuća EY i agencija freuds. Nova S30 grupa ima, između ostalog, za cilj da pomogne u postavljanju „business case“ za imenovanje viših menadžera održivosti.

Globalno istraživanje „Budućnost direktora održivosti“ koje je 2021. godine objavio Deloitte već nudi set konkretnih razloga kada je više nego opravdano uvesti ovu funkciju:

• spoljno okruženje se menja brže od internih procesa u kompaniji,  te je kompaniji potrebna pomoć da se prilagodi,
• postoji veliki eksterni pritisak zainteresovanih strana, a na njihova očekivanja kompanija ne može da odgovori u okviru postojećeg načina rada,     
• kompanija procenjuje da su ESG rizici dovoljno značajni da bi se smatrali strateškim.          

Iako uglavnom ne postoji saglasnost oko kompetencija CSR profesionalaca, kao i da se u praksi, obično  ne mogu sresti dva profesionalca sa potpuno istim opisom posla, moglo bi se reći da je zajedničko za njihovu ulogu, prema zaključcima istog istraživanja: 1) analiza i praćenje promena u eksternom okruženju kako bi se poboljšala pripremljenost kompanije da na njih odgovori, 2) doprinos poslovnoj strategiji kroz strateško promišljanje i njeno sprovođenje, i 3) usaglašavanje između različitih sektora i timova kompanije kroz njihovu edukaciju, angažovanje i dodatno povezivanje.      

Na kraju, koliko će neki CSR profesionalac u ime kompanije biti uspešan zavisi i od toga koliko je kompanija na najvišem nivou potvrdila svoju posvećenost ka održivosti i koliko je CSR profesionalac ohrabren i podržan od strane najviših upravljačkih tela.

I zato, zapošljavajte CSR profesionalce i dajte im vetar u leđa.

[1] Corporate Sustainability & Responsibility

***Odricanje od odgovornosti:
Stavovi i mišljenja izraženi u kategoriji Blog su isključivo autorovi i ne odražavaju nužno stavove Foruma za odgovorno poslovanje.